Коња игра младожења Стефо
Испред двора таста и пунице,
Миле Анђе, — своје вјеренице;
Али Стефа нико не гледаше,
Веће Анђе мила вjeрeница. 5
„Божја помоћ, моја вјеренице!
Оћу ли ти у дворове доћи?“
„Не смијем те пуштат' у дворове,
Ев' у двору мила баба мога,
Ев' у двору миле браће моје.“ 10
Оде Стефо пољем широкијем,
Па је њега санак уватио,
Заспа трудан под јелу зелену;
А када се од сна разбудио,
Кад му Анђе на рунци заспала. 15
Ма ли Стефо Анђу запиткује:
„Окле сада, моја вјеренице:
Али ми те вода донијела?
Али си ми из неба панула?“
Млада Анђе нему проговара: 20
„Није мене вода донијела,
Нијесам ти из неба панула,
Но ме срећа на те нанијела.“
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 153-154.
