Опет тада (139)

Извор: Викизворник


Опет тада

(Бокешка).

Славјо, слатки разговоре,
lШто ниј' чути пјесме твоје?
Ал' се теби и не чудим
Него Мари тој' даници
Што те таји у травици 5
У зеленој дубравици.
Нег' подигни горе главе
Из зелене те дубраве,
Па погледај пут ладенца
Пут ладенца ладне воде: 10
Шта је оно на ладенцу;
Је ли оно јасан мјесец
Ил' је оно јасна зора
Која б'јели дан отвора? -
Славјо ми је послушао, 15
Он подиже горе главе
Из зелене те дубраве
И погледа пут ладенца,
Пут ладенца ладне воде;
Кад то: није јасан мјесец 20
Нити је то јасна зора
Која б'јели дан отвора,
Него ј' оно л'јепа Маре
Ђе се шири, ђе се бани
Својим драгим по Дунаву. 25
Гледала их мајка мила,
Благосове срцем дава
А јустима не изговара:
Дуго, синци, поживјели
И лијепи род родили! 30
Родом били пофаљени,
Пофаљени, подичени
Као паун златним пером,
Као небо звјездицама,
Сиње море мрнарима 35
И ја мила мајка с вама!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 102-103.