Опет смрт Смаилаге Ченгића
0001 Подиже се Петровићу Перо
0002 Од Цетиња, врела студенога,
0003 Од лијепа славна монастира;
0004 Здраво пређе ломну Гору Црну,
0005 И Пипере и Бјелопавлице,
0006 Здраво Перо у Пипере дође,
0007 До Морачког славног монастира,
0008 А кад Перо манастиру дође,
0009 Одма ситну књигу начинио,
0010 Па је спреми у село Дромњаке,
0011 До Тушине, до бијеле куле,
0012 Б’јеле куле Церовић’ Новице:
0013 „О Новица, српска поглавицо,
0014 Да си брже мене манастиру,
0015 Манастиру у Морачу Доњу,
0016 Да видимо, наша поглавицо,
0017 На чему смо, ја каконо ли смо —
0018 Јесу тебе Турци додијали,
0019 Јер су твога баба погубили,
0020 Твога баба попа Церовића?”
0021 Кад Новици ситна књига дође
0022 А кад виђе што му ситна пише,
0023 Он од земље на ноге скочио,
0024 Па је ситну књигу проучио,
0025 Па је Мушу ријеч бесједио:
0026 „О мој брате, Церовићу Мушо,
0027 Ти отиди тору и обору,
0028 Те излучи дванаест овнова,
0029 До идемо у Морачу Доњу,
0030 До бијела славна манастира —
0031 Дошао је Петровићу Перо
0032 Од лијепе ломне Горе Црне
0033 И нама је поздрав учинио
0034 Да сиђемо њему манастиру!”
0035 Мушо зачу, на ноге скочио,
0036 У то упут брата послушао,
0037 Па Стевану брату бесједио:
0038 „О Стеване, брате од матере,
0039 Ти отиди у топле подруме,
0040 Новичина опреми дората,
0041 Новици је књига долазила
0042 Од нашега мила господара,
0043 Са Цетиња Петровића Пера!”
0044 Док му Мушо излучи овнове,
0045 Дотле Стеван опреми дората;
0046 Докле Стеван опреми дората,
0047 Новица се на кули опреми,
0048 Па он сиђе низ бојали кулу,
0049 Па посједе широка дората,
0050 Па ето га право уз Тушину
0051 И ето га право у Морачу.
0052 А кад славном манастиру доиђе,
0053 Он осједе од коња дорина,
0054 Па је Перу цјеливао руке.
0055 А Перо га руком пригрлио:
0056 „Добро дође, наша поглавицо!
0057 Како су ти дромњачки кнезови,
0058 Како ти је тамо међу Турцим’,
0059 Је ли вама ага долазио,
0060 Је л’ вам тежак данак наметнуо,
0061 Како ли сте с њиме у варању?”
0062 Ал’ бесједи Церовић Новица:
0063 „Господару, Петровићу Перо,
0064 Ми смо јадно и жалосно с њиме —
0065 Кад нам Турчин у Дробњаке дође,
0066 Све намеће намет на вилает.
0067 И те бисмо јаде опростили,
0068 Не можемо јаде опростити —
0069 Кад му гази Рустан беже дође,
0070 Све нам цуре на срамоту љуби;
0071 Јал’ ђе знаде лијепу влаињу,
0072 И то Турчин на срамоту љуби,
0073 Веће јадни живјет’ не моремо.
0074 Него, перо, мили господаре,
0075 Ал’ ти моју божју вјеру дајем —
0076 Јал’ ћу своју изгубити главу
0077 Јал’ погубит’ Ченгић Смаилагу,
0078 И моје ћу јаде покајати
0079 Што је баба погубио мога,
0080 Баба мога, попа Церовића!”
0081 А вели му Петровићу Перо:
0082 „А Новица, наша поглавицо,
0083 Ти погуби Ченгић Смаилагу,
0084 Донеси му на Цетиње главу,
0085 А моју ти божју вјеру давам —
0086 Док устече куће Петровића,
0087 Ту ће бити кућа Церовића!”
0088 А кад зачу Церовић Новица,
0089 Одма момак на ноге скочио,
0090 Па посједе широка дората
0091 Па ето га право у Тушину;
0092 Упут поче рају одметати,
0093 Из Дробњака рају од Турака.
0094 И то вр’јеме задуго не било,
0095 Док полеће сив зелен соколе
0096 Од све Босне и Херцеговине,
0097 Сасред Гацка царски капичија,
0098 Капиџија Ченгић Смаилага,
0099 Сабљу паше, а брњаша јаше,
0100 А мркова у поводу воде;
0101 И покупи силновиту војску:
0102 Сто Ченгића и сто Челебића,
0103 Осталије стотину Турака,
0104 И од града градске буљунбаше,
0105 Од лијепа шеер Сарајева,
0106 И отоле ага седамнаест,
0107 А пред њима Пинић барјактару,
0108 Поред њи су двије слуге праве,
0109 С десне стране Тановићу Мујо,
0110 А с лијеве Крвавац Ферате.
0111 Отоле се Турчин подигнуо,
0112 Здраво пређе Равну и Голију,
0113 Па је Пиву земљу прегазио,
0114 Здраво Турчин на Језера дође,
0115 На Језерим’ око учинио.
0116 Како сио те отпочинуо,
0117 Одма спреми Тановића Муја,
0118 Опреми га у племе дробњачко,
0119 Да му дођу дробњачки кнезови.
0120 Ал’ му кнеза нема ниједнога,
0121 Но војводе Караџића Шуја.
0122 Па је Мују Шујо бесједио.
0123 „О Турчине, Тановићу Мујо,
0124 Јаши коња, ајде у Језера,
0125 Е ти нема кнеза ђавољега,
0126 Отишли су у село Тушину,
0127 На бијелу кулу Церовића,
0128 Вијећају на бијелој кули
0129 Како ће ти агу исћерати,
0130 Већ је Рустов зулум додијао;
0131 Страх је мене, а бојим се љуто,
0132 Е ће њему навући Брђане,
0133 Све ускоке како ватру живу;
0134 Стра је мене оће ударити
0135 И од њега јаде начинити!”
0136 А кад Мујо зачу лакрдију,
0137 Он наћера манита зеленка,
0138 Па кад аги у Језера дође,
0139 Онако је аги бесједио,
0140 А све аги по истини каже
0141 Што је њему Шујо казивао.
0142 А кад ага зачу лакрдију,
0143 Велики га јади здесише,
0144 Па од земље на ноге скочио,
0145 А на млађе скрлет учинио,
0146 Опремише бијесна брњаша.
0147 Кад посједе ата брнастаста,
0148 Отоле се подигнули Турци,
0149 На Млетичак око учинили.
0150 А то време задуго не било,
0151 А кнезови в’јећу учинили;
0152 Редом сједе, редом пију вино
0153 На бијелој Новичиној кули.
0154 Ал’ бесједи церовић Новица:
0155 „Је ли мајка родила јунака,
0156 А данас га срећа надесила
0157 У Тушину ђе пијемо вино,
0158 Да отиде на село Млетичак,
0159 Да безуми Ченгић Смаилагу
0160 Док окупим младе Морачане,
0161 Не бисмо ли аги ударили,
0162 Не бисмо ли њега погубили,
0163 Да гонимо бика великога,
0164 Који на нас сву Турћију свика,
0165 Многе нам је јаде учинио!”
0166 Сви кнезови ником поникоше,
0167 А у црну земљу погледаше,
0168 Ал’ не гледа Караџићу Шујо:
0169 „Ја ћу аги на Млетичак поћи,
0170 Ја ћу агу обезумит’ онђен,
0171 Но ти купи силовиту војску!”
0172 А то рече, а скочи на ноге,
0173 Ето њега аги на Млетичак;
0174 Како дође приступи му руци.
0175 А вели му Ченгић Смаилага:
0176 „Добро дође, Караџић-војвода,
0177 Кој’ одавна о невјери радиш!”
0178 А вели му Караџићу Шујо:
0179 „Мио ага, драги господаре,
0180 Ни о или, ни невјери радим,
0181 Већ ено ти твога невјерника,
0182 Невјерника Церовић’ Новице,
0183 Који тебе о невјери ради;
0184 Скупио је дробњачке кнезове,
0185 Све кнезове, храбре витезове,
0186 На Тушину, на бијелу кулу,
0187 О јаду се јесу забавили
0188 Како ће ти пешкеш донијети —
0189 Стид их бити од пешкеша неће,
0190 Како ће ти приступити руци!
0191 Већ те молим, а Богом те кумим,
0192 Немој слушат’ нашије душмана —
0193 Ако слушаш Маловића Ђока,
0194 Од нас неће остат’ ни ђевојка!
0195 Но дај мене азну и чебану
0196 И сву твоју силовиту војску,
0197 Оћу с војском Гори Црној поћи;
0198 Док ја сиђем низ Бјелопавлиће
0199 С војском Зету равну прегазити,
0200 Оћу сићи на Ријеку Црну,
0201 На старину Црнојевић’ Ива,
0202 А ондоле на врело Цетиње,
0203 До Цетинског славна манастира,
0204 Виђеће ме очи владичине!
0205 Но дај мене неколико друга
0206 Да ти стражу чувам од ускока,
0207 Ускоци су сви наши душмани!”
0208 А кад зачу Ченгић Смаилага:
0209 „Бе аферим, Караџићу Шујо!”
0210 Оде Шујо да му стражу чува,
0211 А све њему о невјери ради.
0212 А Новица књигу накитио,
0213 Па је спреми у Морачу Доњу,
0214 На кољено старцу калуђеру:
0215 „Води мене Доње Морачане!”
0216 А другу је ситну начинио,
0217 Па је спреми у Горњу Морачу,
0218 На кољено Мини Радовићу:
0219 „Води мене Горње Морачане!”
0220 Трећу упут ситну начинио,
0221 Па је селу у Љевишта спреми,
0222 У Љевишта селу ајдучкоме:
0223 „О ускоци, моја браћо драга,
0224 Зарад Бога и крста часнога
0225 И за хајтер нашег господара,
0226 Да сте мене у Тушину брзо!”
0227 Тако ђетић књиге растурио.
0228 Истом сио пити вино ладно,
0229 Док ето ти старца калуђера
0230 И за њиме силовита војска;
0231 Истом одја од коња ђогата,
0232 Док ето ти Мине Радовића
0233 На зекану како горској вили;
0234 Истом одја од свога зеленка,
0235 Док ето ти четерес ускока.
0236 Кад се слеже код бијеле куле,
0237 Па отоле војска полазила,
0238 На Млетичак аги ударила.
0239 Док ускочке пушке запуцале,
0240 Бјеше ведро, па се наоблачи,
0241 Из облака тиа киша на’ђе,
0242 Па ускочке пушке покиснуле,
0243 Па за оштро гвожђе прифатили,
0244 А у Турке јуриш учинили,
0245 Од њих јада доста начинише.
0246 Док допаде Алексићу Мирко,
0247 Па агину уграбио главу.
0248 И добро га застануо жива,
0249 Ал’ му вели Ченгић Смаилага:
0250 „А мој Мирко, мој по Богу синко,
0251 Устав’ сабљу у десницу руку
0252 Да ти цигле три ријечи кажем —
0253 Поздрав’ћеш ми Ђоку Маловића,
0254 Селам ће ми учинити Русту
0255 Нек’ се моје ђеце не оглуши,
0256 Мог Дервиша од петнаест љета,
0257 И Кадије од девет година
0258 И Беглера од љета четири!”
0259 Још му нешто ћаше бесједити,
0260 Но му Мирко посијече главу.
0261 Од них јада доста начинише,
0262 Седамдесет глава одсјекоше,
0263 Бираније ага и Турака.
0264 Фала Богу и светоме Луци,
0265 Изгибоше на Млетичку Турци!
