Opet smrt Smailage Čengića
0001 Podiže se Petroviću Pero
0002 Od Cetinja, vrela studenoga,
0003 Od lijepa slavna monastira;
0004 Zdravo pređe lomnu Goru Crnu,
0005 I Pipere i Bjelopavlice,
0006 Zdravo Pero u Pipere dođe,
0007 Do Moračkog slavnog monastira,
0008 A kad Pero manastiru dođe,
0009 Odma sitnu knjigu načinio,
0010 Pa je spremi u selo Dromnjake,
0011 Do Tušine, do bijele kule,
0012 B’jele kule Cerović’ Novice:
0013 „O Novica, srpska poglavico,
0014 Da si brže mene manastiru,
0015 Manastiru u Moraču Donju,
0016 Da vidimo, naša poglavico,
0017 Na čemu smo, ja kakono li smo —
0018 Jesu tebe Turci dodijali,
0019 Jer su tvoga baba pogubili,
0020 Tvoga baba popa Cerovića?”
0021 Kad Novici sitna knjiga dođe
0022 A kad viđe što mu sitna piše,
0023 On od zemlje na noge skočio,
0024 Pa je sitnu knjigu proučio,
0025 Pa je Mušu riječ besjedio:
0026 „O moj brate, Ceroviću Mušo,
0027 Ti otidi toru i oboru,
0028 Te izluči dvanaest ovnova,
0029 Do idemo u Moraču Donju,
0030 Do bijela slavna manastira —
0031 Došao je Petroviću Pero
0032 Od lijepe lomne Gore Crne
0033 I nama je pozdrav učinio
0034 Da siđemo njemu manastiru!”
0035 Mušo začu, na noge skočio,
0036 U to uput brata poslušao,
0037 Pa Stevanu bratu besjedio:
0038 „O Stevane, brate od matere,
0039 Ti otidi u tople podrume,
0040 Novičina opremi dorata,
0041 Novici je knjiga dolazila
0042 Od našega mila gospodara,
0043 Sa Cetinja Petrovića Pera!”
0044 Dok mu Mušo izluči ovnove,
0045 Dotle Stevan opremi dorata;
0046 Dokle Stevan opremi dorata,
0047 Novica se na kuli opremi,
0048 Pa on siđe niz bojali kulu,
0049 Pa posjede široka dorata,
0050 Pa eto ga pravo uz Tušinu
0051 I eto ga pravo u Moraču.
0052 A kad slavnom manastiru doiđe,
0053 On osjede od konja dorina,
0054 Pa je Peru cjelivao ruke.
0055 A Pero ga rukom prigrlio:
0056 „Dobro dođe, naša poglavico!
0057 Kako su ti dromnjački knezovi,
0058 Kako ti je tamo među Turcim’,
0059 Je li vama aga dolazio,
0060 Je l’ vam težak danak nametnuo,
0061 Kako li ste s njime u varanju?”
0062 Al’ besjedi Cerović Novica:
0063 „Gospodaru, Petroviću Pero,
0064 Mi smo jadno i žalosno s njime —
0065 Kad nam Turčin u Drobnjake dođe,
0066 Sve nameće namet na vilaet.
0067 I te bismo jade oprostili,
0068 Ne možemo jade oprostiti —
0069 Kad mu gazi Rustan beže dođe,
0070 Sve nam cure na sramotu ljubi;
0071 Jal’ đe znade lijepu vlainju,
0072 I to Turčin na sramotu ljubi,
0073 Veće jadni živjet’ ne moremo.
0074 Nego, pero, mili gospodare,
0075 Al’ ti moju božju vjeru dajem —
0076 Jal’ ću svoju izgubiti glavu
0077 Jal’ pogubit’ Čengić Smailagu,
0078 I moje ću jade pokajati
0079 Što je baba pogubio moga,
0080 Baba moga, popa Cerovića!”
0081 A veli mu Petroviću Pero:
0082 „A Novica, naša poglavico,
0083 Ti pogubi Čengić Smailagu,
0084 Donesi mu na Cetinje glavu,
0085 A moju ti božju vjeru davam —
0086 Dok usteče kuće Petrovića,
0087 Tu će biti kuća Cerovića!”
0088 A kad začu Cerović Novica,
0089 Odma momak na noge skočio,
0090 Pa posjede široka dorata
0091 Pa eto ga pravo u Tušinu;
0092 Uput poče raju odmetati,
0093 Iz Drobnjaka raju od Turaka.
0094 I to vr’jeme zadugo ne bilo,
0095 Dok poleće siv zelen sokole
0096 Od sve Bosne i Hercegovine,
0097 Sasred Gacka carski kapičija,
0098 Kapidžija Čengić Smailaga,
0099 Sablju paše, a brnjaša jaše,
0100 A mrkova u povodu vode;
0101 I pokupi silnovitu vojsku:
0102 Sto Čengića i sto Čelebića,
0103 Ostalije stotinu Turaka,
0104 I od grada gradske buljunbaše,
0105 Od lijepa šeer Sarajeva,
0106 I otole aga sedamnaest,
0107 A pred njima Pinić barjaktaru,
0108 Pored nji su dvije sluge prave,
0109 S desne strane Tanoviću Mujo,
0110 A s lijeve Krvavac Ferate.
0111 Otole se Turčin podignuo,
0112 Zdravo pređe Ravnu i Goliju,
0113 Pa je Pivu zemlju pregazio,
0114 Zdravo Turčin na Jezera dođe,
0115 Na Jezerim’ oko učinio.
0116 Kako sio te otpočinuo,
0117 Odma spremi Tanovića Muja,
0118 Opremi ga u pleme drobnjačko,
0119 Da mu dođu drobnjački knezovi.
0120 Al’ mu kneza nema nijednoga,
0121 No vojvode Karadžića Šuja.
0122 Pa je Muju Šujo besjedio.
0123 „O Turčine, Tanoviću Mujo,
0124 Jaši konja, ajde u Jezera,
0125 E ti nema kneza đavoljega,
0126 Otišli su u selo Tušinu,
0127 Na bijelu kulu Cerovića,
0128 Vijećaju na bijeloj kuli
0129 Kako će ti agu isćerati,
0130 Već je Rustov zulum dodijao;
0131 Strah je mene, a bojim se ljuto,
0132 E će njemu navući Brđane,
0133 Sve uskoke kako vatru živu;
0134 Stra je mene oće udariti
0135 I od njega jade načiniti!”
0136 A kad Mujo začu lakrdiju,
0137 On naćera manita zelenka,
0138 Pa kad agi u Jezera dođe,
0139 Onako je agi besjedio,
0140 A sve agi po istini kaže
0141 Što je njemu Šujo kazivao.
0142 A kad aga začu lakrdiju,
0143 Veliki ga jadi zdesiše,
0144 Pa od zemlje na noge skočio,
0145 A na mlađe skrlet učinio,
0146 Opremiše bijesna brnjaša.
0147 Kad posjede ata brnastasta,
0148 Otole se podignuli Turci,
0149 Na Mletičak oko učinili.
0150 A to vreme zadugo ne bilo,
0151 A knezovi v’jeću učinili;
0152 Redom sjede, redom piju vino
0153 Na bijeloj Novičinoj kuli.
0154 Al’ besjedi cerović Novica:
0155 „Je li majka rodila junaka,
0156 A danas ga sreća nadesila
0157 U Tušinu đe pijemo vino,
0158 Da otide na selo Mletičak,
0159 Da bezumi Čengić Smailagu
0160 Dok okupim mlade Moračane,
0161 Ne bismo li agi udarili,
0162 Ne bismo li njega pogubili,
0163 Da gonimo bika velikoga,
0164 Koji na nas svu Turćiju svika,
0165 Mnoge nam je jade učinio!”
0166 Svi knezovi nikom ponikoše,
0167 A u crnu zemlju pogledaše,
0168 Al’ ne gleda Karadžiću Šujo:
0169 „Ja ću agi na Mletičak poći,
0170 Ja ću agu obezumit’ onđen,
0171 No ti kupi silovitu vojsku!”
0172 A to reče, a skoči na noge,
0173 Eto njega agi na Mletičak;
0174 Kako dođe pristupi mu ruci.
0175 A veli mu Čengić Smailaga:
0176 „Dobro dođe, Karadžić-vojvoda,
0177 Koj’ odavna o nevjeri radiš!”
0178 A veli mu Karadžiću Šujo:
0179 „Mio aga, dragi gospodare,
0180 Ni o ili, ni nevjeri radim,
0181 Već eno ti tvoga nevjernika,
0182 Nevjernika Cerović’ Novice,
0183 Koji tebe o nevjeri radi;
0184 Skupio je drobnjačke knezove,
0185 Sve knezove, hrabre vitezove,
0186 Na Tušinu, na bijelu kulu,
0187 O jadu se jesu zabavili
0188 Kako će ti peškeš donijeti —
0189 Stid ih biti od peškeša neće,
0190 Kako će ti pristupiti ruci!
0191 Već te molim, a Bogom te kumim,
0192 Nemoj slušat’ našije dušmana —
0193 Ako slušaš Malovića Đoka,
0194 Od nas neće ostat’ ni đevojka!
0195 No daj mene aznu i čebanu
0196 I svu tvoju silovitu vojsku,
0197 Oću s vojskom Gori Crnoj poći;
0198 Dok ja siđem niz Bjelopavliće
0199 S vojskom Zetu ravnu pregaziti,
0200 Oću sići na Rijeku Crnu,
0201 Na starinu Crnojević’ Iva,
0202 A ondole na vrelo Cetinje,
0203 Do Cetinskog slavna manastira,
0204 Viđeće me oči vladičine!
0205 No daj mene nekoliko druga
0206 Da ti stražu čuvam od uskoka,
0207 Uskoci su svi naši dušmani!”
0208 A kad začu Čengić Smailaga:
0209 „Be aferim, Karadžiću Šujo!”
0210 Ode Šujo da mu stražu čuva,
0211 A sve njemu o nevjeri radi.
0212 A Novica knjigu nakitio,
0213 Pa je spremi u Moraču Donju,
0214 Na koljeno starcu kaluđeru:
0215 „Vodi mene Donje Moračane!”
0216 A drugu je sitnu načinio,
0217 Pa je spremi u Gornju Moraču,
0218 Na koljeno Mini Radoviću:
0219 „Vodi mene Gornje Moračane!”
0220 Treću uput sitnu načinio,
0221 Pa je selu u Ljevišta spremi,
0222 U Ljevišta selu ajdučkome:
0223 „O uskoci, moja braćo draga,
0224 Zarad Boga i krsta časnoga
0225 I za hajter našeg gospodara,
0226 Da ste mene u Tušinu brzo!”
0227 Tako đetić knjige rasturio.
0228 Istom sio piti vino ladno,
0229 Dok eto ti starca kaluđera
0230 I za njime silovita vojska;
0231 Istom odja od konja đogata,
0232 Dok eto ti Mine Radovića
0233 Na zekanu kako gorskoj vili;
0234 Istom odja od svoga zelenka,
0235 Dok eto ti četeres uskoka.
0236 Kad se sleže kod bijele kule,
0237 Pa otole vojska polazila,
0238 Na Mletičak agi udarila.
0239 Dok uskočke puške zapucale,
0240 Bješe vedro, pa se naoblači,
0241 Iz oblaka tia kiša na’đe,
0242 Pa uskočke puške pokisnule,
0243 Pa za oštro gvožđe prifatili,
0244 A u Turke juriš učinili,
0245 Od njih jada dosta načiniše.
0246 Dok dopade Aleksiću Mirko,
0247 Pa aginu ugrabio glavu.
0248 I dobro ga zastanuo živa,
0249 Al’ mu veli Čengić Smailaga:
0250 „A moj Mirko, moj po Bogu sinko,
0251 Ustav’ sablju u desnicu ruku
0252 Da ti cigle tri riječi kažem —
0253 Pozdrav’ćeš mi Đoku Malovića,
0254 Selam će mi učiniti Rustu
0255 Nek’ se moje đece ne ogluši,
0256 Mog Derviša od petnaest ljeta,
0257 I Kadije od devet godina
0258 I Beglera od ljeta četiri!”
0259 Još mu nešto ćaše besjediti,
0260 No mu Mirko posiječe glavu.
0261 Od nih jada dosta načiniše,
0262 Sedamdeset glava odsjekoše,
0263 Biranije aga i Turaka.
0264 Fala Bogu i svetome Luci,
0265 Izgiboše na Mletičku Turci!
