Опет отмица Јеле Батрићеве

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Опет отмица Јеле Батрићеве

0001 Грађу гради паша од Нихшића,
0002 К њему доходе из свијета Турци;
0003 Позно дође Томићу Михате,
0004 По[д] сарај му коња савезао,
0005 Па изљезе паши на чардаку.
0006 Паша га димно дочекује,
0007 И кафу му и ракију даје,
0008 С хајдуком се разговарат’ пође:
0009 „О, Михате, родила те мајка,
0010 Ка[д] си ходио у Брда питома,
0011 Еја знадеш ђе л’јепе ђевојке,
0012 Да ме ожениш бијелом влахињом,
0013 И даћу ти хиљаду цекинах?”
0014 Но му Михат ријеч говорио:
0015 „Чујеш ли ме, паша господаре,
0016 Не могу знат’ за тебе ђевојку,
0017 До ја виђех у мјесту једному
0018 У Петриће, у Бјелопавлиће,
0019 За Батрићем за Маринковићем,
0020 За њим бјеше лијепа влахиња,
0021 И она је скоро доведена,
0022 Мила кћерца Дрекаловић Лала,
0023 За тебе би, пашо, требовала”.
0024 Оно рече, а на ноге скочио,
0025 И објаха вранца големога,
0026 Те отиде у Бјелопавлиће,
0027 Док Батрићу на дворове дође,
0028 И од двора га нико не видио,
0029 Досим Јела, Батрићева љуба.
0030 Па јој Михат божу вика,
0031 А млада му димно одговара.
0032 А пита ју Томићу Михате:
0033 „О ти, Јело, моја мила секо,
0034 А ђе су ти два Маринковића?”
0035 Збори млада е их дома нема,
0036 Отиша је Батрић у тазбину,
0037 А Радоје момче код овацах,
0038 У Планину насред Бухавица.
0039 Таде Михат уфати влахињу,
0040 Те ју бачи за собом на вранца
0041 И побјеже у Нихшиће граду.
0042 Ту га бјеху Турци дочекали,
0043 Велики му шамлак учињели.
0044 Михат паши Јелу поклонио,
0045 А он Михату хиљаду цекинах.
0046 Глас допаде Маринков Радоја
0047 Е му Турци снаху поробише.
0048 Он се удари руком уз кољено,
0049 Па покупи седам-осам друга,
0050 Поведе их Пољем нихшицкијем,
0051 Докле дође на врата од града,
0052 А дружини својој говорио:
0053 „Чека’те ме, браћо до поноћи!”
0054 Па отиде паши на дворове,
0055 Докле нађе пашину одају,
0056 И од камаре отворио врата ─
0057 Бјеше пашу санак преварио.
0058 Кад ђевера снаха угледала,
0059 Те се бјеше снаха посилила,
0060 Па уграби пашина ханџара,
0061 Шњим га млада на срце удрила.
0062 А Радоје хитро доскочио
0063 И пашину главу дофатио,
0064 И по дворе му благо покупио,
0065 И уграби своју снаху младу
0066 И утече из турскога града;
0067 А ту нађе уздану дружину,
0068 Побјегоше низа Сливље равно,
0069 С Планинице шамлака учинио,
0070 Здраво дође на своје дворове,
0071 То је било кад се чинило.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.