Opet otmica Jele Batrićeve
0001 Građu gradi paša od Nihšića,
0002 K njemu dohode iz svijeta Turci;
0003 Pozno dođe Tomiću Mihate,
0004 Po[d] saraj mu konja savezao,
0005 Pa izljeze paši na čardaku.
0006 Paša ga dimno dočekuje,
0007 I kafu mu i rakiju daje,
0008 S hajdukom se razgovarat’ pođe:
0009 „O, Mihate, rodila te majka,
0010 Ka[d] si hodio u Brda pitoma,
0011 Eja znadeš đe l’jepe đevojke,
0012 Da me oženiš bijelom vlahinjom,
0013 I daću ti hiljadu cekinah?”
0014 No mu Mihat riječ govorio:
0015 „Čuješ li me, paša gospodare,
0016 Ne mogu znat’ za tebe đevojku,
0017 Do ja viđeh u mjestu jednomu
0018 U Petriće, u Bjelopavliće,
0019 Za Batrićem za Marinkovićem,
0020 Za njim bješe lijepa vlahinja,
0021 I ona je skoro dovedena,
0022 Mila kćerca Drekalović Lala,
0023 Za tebe bi, pašo, trebovala”.
0024 Ono reče, a na noge skočio,
0025 I objaha vranca golemoga,
0026 Te otide u Bjelopavliće,
0027 Dok Batriću na dvorove dođe,
0028 I od dvora ga niko ne vidio,
0029 Dosim Jela, Batrićeva ljuba.
0030 Pa joj Mihat božu vika,
0031 A mlada mu dimno odgovara.
0032 A pita ju Tomiću Mihate:
0033 „O ti, Jelo, moja mila seko,
0034 A đe su ti dva Marinkovića?”
0035 Zbori mlada e ih doma nema,
0036 Otiša je Batrić u tazbinu,
0037 A Radoje momče kod ovacah,
0038 U Planinu nasred Buhavica.
0039 Tade Mihat ufati vlahinju,
0040 Te ju bači za sobom na vranca
0041 I pobježe u Nihšiće gradu.
0042 Tu ga bjehu Turci dočekali,
0043 Veliki mu šamlak učinjeli.
0044 Mihat paši Jelu poklonio,
0045 A on Mihatu hiljadu cekinah.
0046 Glas dopade Marinkov Radoja
0047 E mu Turci snahu porobiše.
0048 On se udari rukom uz koljeno,
0049 Pa pokupi sedam-osam druga,
0050 Povede ih Poljem nihšickijem,
0051 Dokle dođe na vrata od grada,
0052 A družini svojoj govorio:
0053 „Čeka’te me, braćo do ponoći!”
0054 Pa otide paši na dvorove,
0055 Dokle nađe pašinu odaju,
0056 I od kamare otvorio vrata ─
0057 Bješe pašu sanak prevario.
0058 Kad đevera snaha ugledala,
0059 Te se bješe snaha posilila,
0060 Pa ugrabi pašina handžara,
0061 Šnjim ga mlada na srce udrila.
0062 A Radoje hitro doskočio
0063 I pašinu glavu dofatio,
0064 I po dvore mu blago pokupio,
0065 I ugrabi svoju snahu mladu
0066 I uteče iz turskoga grada;
0067 A tu nađe uzdanu družinu,
0068 Pobjegoše niza Slivlje ravno,
0069 S Planinice šamlaka učinio,
0070 Zdravo dođe na svoje dvorove,
0071 To je bilo kad se činilo.
