Опет на просидби (4)
Изглед
|
Референце
- ↑ Или како буде име младожењи.
- ↑ Или како буде име дјевојци.
- ↑ Осим онога, што се по сјевероисточнијем крајевима народа нашега овом ријечи влах зову и прави Власи, који се по осталијем крајевима највише зову Каравласи, Срби закона Турскога у Босни и у Ерцеговини, а тако и они закона Римскога, како у Босни и у Ерцеговини, тако и у царству Австријскоме изван Далмације, зову власима браћу своју закона Грчкога; у Далмацији пак грађани и варошани зову влахом свакога сељака са сухе земље (који не живи на острвима), а што се нашијем језиком онамо зове влах оно се Талијанскијем и по овоме Њемачкијем зове морлак (mor1ассо). — Јамачно ова пјесма није спјевана за просидбу, него се на њој само за то пјева, што је о прошењу дјевојке; таковијех пјесама има и више, које нијесу спјеване за оне догађаје, на којима се највише пјевају, него су само за то узете, што се чини, да приликују за оне догађаје као, н. п. апостоли и јеванђелија за празнике.
Извор
- Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 3-4.