Опет многа лета

Опет многа лета Писац: Милорад Поповић Шапчанин

Опет многа лета

Опет многа лета,

Опет пуне чаше

Докотураше се

Међу друштво наше.

Опет срца наша

У вкну се мију,

Да ј' трулежи светске

Како не исмију.

Ал' баш, мила браћо,

Посрнули ми смо,

Одавна се 'вако

Ми опили нисмо.

Одавна је, кад смо

Сви заједно били

И код пуног стола

'Вако слатко пили.

Није л' боље тако

Као сада што је,

Кад погледаш оком.

Све удвојено је.

Два неба се крећу,

Два сунашца сјају —

Столови и клупе

Све се гомилају.

А драге се смеше,

Роје им се очи,

Ко ће да одоли

Да у рај не скочи?

А још рајак, браћо,

Преудаљен није,

Ето, видите га,

Где с' у вину смије.

Зато чаше горе,

Свак' на искап мора!

Колико капљица

Толико злотвора!

Напомене

• Објављена у књизи Песме, 1863, страна 18

Извори

• Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 29-31. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.