Opet mnoga leta
| Opet mnoga leta Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Opet mnoga leta
Opet mnoga leta,
Opet pune čaše
Dokoturaše se
Među društvo naše.
Opet srca naša
U vknu se miju,
Da j' truleži svetske
Kako ne ismiju.
Al' baš, mila braćo,
Posrnuli mi smo,
Odavna se 'vako
Mi opili nismo.
Odavna je, kad smo
Svi zajedno bili
I kod punog stola
'Vako slatko pili.
Nije l' bolje tako
Kao sada što je,
Kad pogledaš okom.
Sve udvojeno je.
Dva neba se kreću,
Dva sunašca sjaju —
Stolovi i klupe
Sve se gomilaju.
A drage se smeše,
Roje im se oči,
Ko će da odoli
Da u raj ne skoči?
A još rajak, braćo,
Preudaljen nije,
Eto, vidite ga,
Gde s' u vinu smije.
Zato čaše gore,
Svak' na iskap mora!
Koliko kapljica
Toliko zlotvora!
Napomene[uredi]
- Objavljena u knjizi Pesme, 1863, strana 18
Izvori[uredi]
- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 29-31. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|