Опет драгоман дјевојка

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Опет драгоман дјевојка

0001 Синоћ бише на вечери Турци
0002 Код Николе, граовачка кнеза,
0003 И Николе дома не бијаше,
0004 Већ је била Иконија љуба.
0005 Не зна љуба шта беседе Турци,
0006 Поуми је Драгоман дјевојка:
0007 ”Мила мајко, ишту воде Турци!”
0008 Од Турака нитко не зачуо,
0009 Разма један Муја џелебија,
0010 Па беседи Муја џелебија:
0011 ”Иконијо, Николина љубо,
0012 Изведи ми Драгоман-дјевојку,
0013 Ништа младој учинити нећу?”
0014 Беседила Иконија љуба:
0015 ”Извела би Драгоман-дјевојку,
0016 Ал’ је она млада испрошена
0017 За Јанкова Секулу нећака,
0018 Па ако ми томе не вјерујеш,
0019 На руци јој до три бележија,
0020 Три бележја, три прстена златна,
0021 И у њима три камена драга,
0022 Прам њима би вечерати могло
0023 Триста дјеце млади јањичара!”
0024 Ал’ то Мујо ништа и не слуша:
0025 ”Иконијо, Николина љубо,
0026 Изведи ми Драгоман-дјевојку,
0027 Ништа младој учинити нећу!”
0028 Изведе му Драгоман-дјевојку;
0029 Он се маша доле у шпагове,
0030 И извади три дуката жута
0031 И дарује Драгоман-дјевојку.
0032 Кад то виђе Иконија љуба
0033 Да јој Турци отеше дјевојку,
0034 Узимаше ситну књигу малу,ж
0035 Она пише ситну књигу малу
0036 Ситну књигу, ситан ферман мали,
0037 Па је шаље Скули нећаку:
0038 ”Да си брже, Секула нећаче,
0039 Турци теби отеше дјевојку!”
0040 Од наглости у кошуљи танкој,
0041 Од итости гола коња јаши,
0042 Голу сабљу у десницу руку,
0043 Па се мину преко поља равна
0044 Кано зв’језда преко неба сјајна.
0045 Јунак оде Николину двору,
0046 Па узима Драгоман-дјевојку,
0047 Те је меће на гола коњица,
0048 Три пута је опасао пасом,
0049 А четврти о дсабље кајасом,
0050 Па је носи паши господину
0051 И дозивље мују џелебију:
0052 ”Душо наша, Драгоман-дјевојко,
0053 Казуј, душо, за кога ћеш поћи –
0054 Ил’ за мене, Секулу нећака,
0055 Из’ за оног Мују џелебију
0056 Ил’за овог пашу господина?
0057 Код мене ћеш у свили шетати,
0058 Код Мује ћеш у сребру шетати,
0059 Код паше ћеш у сувоме злату,
0060 По двору му по свили шетати,
0061 И по свили и по сребру б’јелом!”
0062 Превари се Драгома дјевојка,
0063 Па беседи тројици на гледу:
0064 ”Нећу за те, Секулу нећака,
0065 Нит’ за оног џелебију Мују,
0066 Већ за овог пашу господина!”
0067 Кад Секула саслушао р’јечи,
0068 Трже сабљу, одсече јој руку,
0069 Те је даје паши господину,
0070 Па беседи паши господину:
0071 ”Мени рука, а теби дјевојка!”
0072 То се паши срамота учини,
0073 Па он јаши бедевију б’јесну,
0074 Па он игра пољу на мегдана,
0075 Па удара бедевија б’јесна
0076 На Скулу, Јанкова нећака.
0077 Згодно га је дочекао Секула –
0078 Голом сабљом у десници руци,
0079 Прес’јече му и очи и главу.
0080 Гледао га ујко из прикрајка,
0081 Па је Јанко собом беседио:
0082 ”Гледај мога Секулу нећака
0083 Како Турке по турачки с’јече,
0084 Јошт да му је рука к’о у ујка,
0085 Пресјек’о би седло шимширово,
0086 Пресјек’о би коња дебелога,
0087 Јошт би мало земље заватио,
0088 Три аршина мермера камена,
0089 А четири растови дасака!”



Извор[уреди]

САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.