Опет Пециреп

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Опет Пециреп

0001 Сердар Марко пије вино хладно
0002 на сред Кчева, усред Горе Црне,
0003 а до њега редом Црногорци,
0004 до њега су два Ђурашковића,
0005 до њих сједе два Ђикановића,
0006 до њих сједе два Турчиновића,
0007 а до њиг су два Томановића
0008 и до њих је Пешиканов Пејо
0009 пак до Пеја Пециреп-Лазаре,
0010 но да рече сердарина Марко:
0011 "Вала богу, браћо Црногорци,
0012 ђе се у нас не роди јунака,
0013 кано што су оногошки Турци,
0014 кано што је Хамза капетане,
0015 као што је Џидићу Хасане,
0016 како што је Бабићу Јашаре,
0017 кано што је Хаџиманић-Дуро,
0018 и ка што је Рушевићу Рамо,
0019 кано што је Бећа Пелевића,
0020 и кано је Рамић буљубаша,
0021 и ка што је Луковац-Омере,
0022 они честе чете подизаху,
0023 вођаху их ломној Гори Црној,
0024 они сјеку црногорске главе,
0025 Никшићу их мећу на бедеме,
0026 све бедеме њима окитили,
0027 а у нас се не роди јунака
0028 да поведе чету црногорску,
0029 оногошке да сијече главе
0030 и доноси у Горицу Црну
0031 да би као браћу осветили."
0032 Сви јунаци Црногорци млади,
0033 сви јунаци ником поникоше,
0034 у црвено погледаше вино,
0035 но не гледа Пециреп-Лазаре,
0036 већ сердару међу очи црне:
0037 "Чујеш ли ме, сердарина Марко!
0038 Што ми кажеш узурлије Турке,
0039 ласно им је чинити јунаштво,
0040 ћерају им кола и волови
0041 а раде им Власи сиромаси.
0042 Те све Турке што си побројио
0043 свакоме сам штету учинио,
0044 докле домом бијах под Голијом,
0045 под голијом мојом постојбином
0046 ђе ја имах иљаду овацах,
0047 триста главах коња и говеди,
0048 пет стотинах челах пријесједах,
0049 дохођаху м’ јарамази турски
0050 не би ли ми зулум учинили,
0051 ја не дадог зулум учинти,
0052 на мене се Турци разједише,
0053 под Голију војском ударише,
0054 узеше ми хиљаду овацах,
0055 три стотине коњах и говеди,
0056 пет стотинах челах пријесједах,
0057 из куле ми понијеше благо,
0058 ја утеког с оба брата моја,
0059 па их одох пратит низ Голију,
0060 од Голије до дуге Пољије,
0061 седамнаест посјекосмо главах,
0062 а кад бјесмо на дугу Пољију,
0063 ту ми брата оба погибоше,
0064 сам их одох гонит од Пољије,
0065 од Пољије до Поља Горњега
0066 сам сам седам посјекао главах
0067 то је двадест и четири, Марко,
0068 пак се натраг уз Голију врнуг
0069 те укопаг оба брата мога
0070 и ускочих ломној Гори Црној,
0071 те баш, Макро, Кчеву крвавоме.
0072 И то било о Митрову данку,
0073 но покупих петнаес’ Чевљанах,
0074 поведог их Оногошту граду,
0075 да ја чекам оногошке Турке,
0076 не дочеках таде ђавољега,
0077 ма им спалиг проз махале куће,
0078 упалиг им кућаг седамдесет
0079 па отитог у Рудине равне,
0080 по Рудине пожегог сијена
0081 да нејмају ђе зимоват овце,
0082 турске овце и стока остала,
0083 па прескочиг Вучју и Пољани,
0084 свуђ туд’, Марко, спалиг им сијена,
0085 те све турске покрепаше овце
0086 и ту сам им штету починио,
0087 тад’ ја дођох Кчеву крвавоме.
0088 Зима наста, бијел снијег нађе,
0089 тако стаде до Ђурђева дана,
0090 а кад дође честит данак Ђурђев,
0091 ја покупиг дванаест Кчевљанах,
0092 поведог их Оногошту граду,
0093 баш под кулу Хамзе капетана,
0094 развалиг му камену авлију
0095 те му узех дванаес’ воловах,
0096 оћераг их Кчеву каменоме, -
0097 знаш, сердаре, хисе сам ти дао,
0098 пак покупиг седам-осам другах,
0099 поведог их гори Ухоњиној,
0100 ту ја чекаг оногошке Турке,
0101 дочекасмо до три Рушевића,
0102 свој тројици посјекосмо главе,
0103 узесмо им рухо и оружје,
0104 узесмо им коње седленике,
0105 све три турске главе понијесмо
0106 и дођосмо Кчеву јуначкоме,
0107 ту лијепи шићар дијелисмо, -
0108 знаш, сердаре, дијел сам ти дао,
0109 пак окупиг тридесет Кчевљанах,
0110 одведог их граду Оногошту.
0111 А кад граду Оногошту дођог,
0112 али креће карван од Никшићах,
0113 полазаше шехер-Сарајеву,
0114 да догоне робу на дућане,
0115 ја се вратиг Кчеву крвавоме
0116 те покупиг стотину Чевљанах,
0117 поведог их под моју Голију
0118 те их чегаг за неђељу данах,
0119 док дочеках карван од Никшићах,
0120 па на туркси карван ударисмо,
0121 док од коњах одвојисмо Турке,
0122 тамам десет осјекосмо главах,
0123 па још боја текар заметнусмо,
0124 тер и двадест Турак’ посјекосмо,
0125 ал’ узесмо деведесет коњах.
0126 Голија је ломна и врлетна,
0127 не могоше коњи бијежати,
0128 но ми с коњах осјекосмо стране,
0129 једне стране дома понијесмо,
0130 а у гору друге завријесмо,
0131 па одосмо Кчеву кршовиту
0132 те и оне стране приватисмо,
0133 пак лијепи шићар дијелисмо,
0134 сваком другу по двјести цекинах,
0135 мени даше три стотин’ цекинах -
0136 и тебе смо дио учинили.
0137 Тад’ одосмо мору дебеломе
0138 те од мора гоге доведосмо
0139 и по Кчеву куле поградисмо,
0140 још отаде Чево обогати,
0141 и тадај сам Турцим’ дојадио,
0142 дојадио, све их оштетио.
0143 Но бјеше се Туре зафалило,
0144 силно Туре Бећа Пелевића,
0145 е је брата мога погубио,
0146 брата мога Пециреп-Спасоја,
0147 ја покупих петнаест Чевљанах,
0148 поведог их Оногошту граду,
0149 заданисмо у Товићу брду,
0150 ал’ Бећине појавише овце,
0151 појавише пет стотин’ овацах,
0152 и стотина коњах и говеди,
0153 а пред њима два Бећина сина,
0154 јоште ш њима двије каде младе,
0155 изјавише на то Вучје равно,
0156 и на Вучју здраво замркнуше,
0157 удариг им у поноћи, Марко,
0158 те им узге пет стотин’ овацаг,
0159 и стотину коњах и говеди,
0160 и посјеког два Бећина сина,
0161 и заробиг двије кадке младе,
0162 и понијег двије русе главе,
0163 прејависмо Жупом Грачаницом,
0164 ватисмо се Сливја смишљенога,
0165 здраво равно Сливје пријеђосмо,
0166 дојависмо у Пјешивце тврде,
0167 испред куле Никчевић-Илије,
0168 ал’ ишета Никчевић-војвода,
0169 те он пита мене и дружину:
0170 "Чије с’ овце, чија ли говеда,
0171 чије ли су двије русе главе,
0172 чије ли су двије кадке младе?"
0173 На то сам му, Лазар, говорио:
0174 "Двије главе два Бећина сина
0175 и њихове двије каде младе."
0176 Но ми рече Никчевић-Илија:
0177 "Побратиме, Пециреп-Лазаре!
0178 Ти устави двије русе главе,
0179 и уза њих двије каде младе,
0180 а да ситну књигу оправимо
0181 бијеломе Оногошту граду
0182 да кажемо Бећи Пелевићу:
0183 "Зло ти јутро, Бећа Пелевића!
0184 Синоћ су ти овце биле здраво,
0185 здраво биле, здраво замркнуле,
0186 а ноћас им Лазар ударио,
0187 узео ти овце и говеда,
0188 посјек’о ти оба твоја сина,
0189 и повео њихове кадуне,
0190 Лазара сам уставио вође,
0191 и код њега твоје ђеце главе,
0192 и њихове обадвије, каде,
0193 но донеси три стотин’ цекинах,
0194 и доведи вранца крајичника,
0195 и донеси сјајна џевердана,
0196 џевердана Рушевића Рама,
0197 и доведи оногошке Турке,
0198 дођи ш њима Сливју смишљеноме
0199 да ти дамо двије русе главе
0200 и уза њи обје каде младе."
0201 Па кад Бећи књига допанула,
0202 вруће су га сузе пропануле,
0203 па прошета Рушевића кули,
0204 те у Рама купи џевердана,
0205 и он узе три стотин’ цекинах,
0206 још поведе вранца крајичника
0207 па покупи оногошке Турке,
0208 доведе их Сливју смишљеноме,
0209 ми одовуд све листом Пљешивце,
0210 понијесмо обје русе галве,
0211 и уза њих двије буле младе,
0212 на тврду се вјеру састадосмо,
0213 те им дасмо главе и кадуне,
0214 они нама откуп за обоје,
0215 па рече ми Хамза капетане:
0216 "Чујеш ли ме, Пециреп-Лазаре!
0217 Ход’, Лазре, да се не ћерамо,
0218 да ти брата оба умиримо,
0219 умиримо, новцим’ подмиримо,
0220 ја л’ главама двјема биранијем,
0221 па већ више да се не ћерамо."
0222 Оба брата мене умирише,
0223 умирише и окумише ме,
0224 дадоше ми хиљаду цекинах,
0225 ту се ш њима помирисмо, Марко,
0226 и ту сам им штету учинио,
0227 и од тога дио теби дао
0228 до и чету тада оставио,
0229 а божју смо вјеру уватили,
0230 да већ нигда четовати нећу."
0231 Турци овце опет закрдише,
0232 али неста Пециреп-Лазара.
0233 Од мене му нек’ ово је надгробно:
0234 "О Србине, Пециреп витеже!
0235 Спомен траје, док нам’ сунце сјаје,
0236 Твоја л’ врлост до страшнога суда,
0237 да од Вјечног вјечну плату прима."



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]