Оклада Марка Краљевића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Оклада Марка Краљевића
5

0001 Вино пије Краљевићу Марко
0002 У Новому, граду бијелому,
0003 С драгим побром Мркоњићем баном.
0004 Па је Марко бану бесидио
0005 ”А мој побро, Мркоњићу бане!
0006 Скоро јеси био у Мостару,
0007 Кажи мени, сладак побратиме!
0008 Колико је хода од Новога,
0009 Од Новога до равног Мостара.”
0010 Вели њему Мркоњићу бане:
0011 ”Чујеш ли ме, драги побратиме!
0012 Добру коњу и добру јунаку
0013 За недиљу и тамо и амо;
0014 Лошу коњу и лошу јунаку
0015 Није доста ни две недиљице.”
0016 Ма вели му Краљевићу Марко:
0017 ”Побратиме, Мркоњићу бане!
0018 Мен’ јунаку и шарину моме.
0019 Како ми се чини на срдашцу,
0020 За дан били и тамо и амо.”
0021 А вели му Мркоњићу бане:
0022 ”Борме не ћеш, драги побратиме!
0023 Како ми се чини на срдашцу,
0024 Ја бих с тобом оклад начинио,
0025 Да ти не ћеш, побратиме Марко!
0026 За дан доћи и тамо и амо.”
0027 Па ту побре оклад поставише:
0028 Меће Марко своју кулу билу
0029 И сувише мајку и љубовцу;
0030 Меће бане до три куле биле,
0031 Јер не има мајке ни љубовце.
0032 Још му вели Краљевићу Марко
0033 ”А мој бане, слатки побратиме!
0034 Ако ми се не ћеш вировати,
0035 Донит ћу ти липо билежје
0036 Баш Алила Текилића секу,
0037 По имену Ајкуну дивојку,
0038 Па ћу мога оженити побру.”
0039 До по ноћи вино испијаше,
0040 Од по ноћи Марко дому пође.
0041 Кад је доша двору бијелому,
0042 Својој старој бесидија мајци:
0043 ”Стара мајко, моја милоснице!
0044 Оправи ми дебела шарина,
0045 Сву ноћ ми га ти провађај мајко!
0046 Јер ти хоћу путоват далеко.”
0047 Када мајка разумила Марка,
0048 Прихвати му шарца дебелога.
0049 Ходе Марко на меке душеке.
0050 А да видиш остариле мајке!
0051 Липо шарца оправила била,
0052 Оседла га седлом татаријом,
0053 А заузда љутом маџаријом.
0054 Притеже му четири колана,
0055 Па све, брате, један до другога.
0056 А по њима од злата тканицу,
0057 Што му чува сва четири колана.
0058 На њ прибаци мрку медвидину,
0059 Чамбре су јој коњу до копита.
0060 На јабуку копље од мејдана,
0061 А на копљу од медвида глава,
0062 Како зија, колик да је жива,
0063 А уза њу соко птица сива.
0064 Даде њему овновине меса,
0065 А шарину билице пшенице.
0066 Напоји га вина трољитњега
0067 И ракије од девет година.
0068 А кад јутро било освануло,
0069 Ево т’ побре бана Мркоњића,
0070 Па дозивље мајку Краљевића:
0071 ”О помајко, Краљевића мајко!
0072 Је ли рано подранио Марко,
0073 Дринопоље је ли прилетио?”
0074 А вели му Краљевића мајка:
0075 ”О посинак, бане Мркоњићу!
0076 Није добро подранио Марко,
0077 Већ ено га на душеку спава.”
0078 Ал то слуша Краљевићу Марко,
0079 Пак се Марко на ноге скочио,
0080 Тер се онда липо оправио,
0081 А на бедру ћорду дернаглију,
0082 Ево ти га доли на авлију!
0083 Поклопи ми шарца дебелога,
0084 Па прихвати паклену канџију,
0085 Па покуцну крилата шарина.
0086 Да је кому погледати било,
0087 Како лети Краљевићу Марко
0088 На оному шарцу крилатому!
0089 Нит се види коња, ни јунака,
0090 Већ сивају чавли из копита,
0091 Из поткова жива ватра сипље!
0092 Сива Марку на бедрици ћорда,
0093 А били се соко на јабуци.
0094 Подне дође, ка Мостару сађе.
0095 Па налази бунар воде хладне
0096 И на њему дван’ест биљарица,
0097 И Алила Текелића секу,
0098 По имену Ајкуну дивојку.
0099 Пита Марко воде са коњица.
0100 Све дивојке земљи погледаше,
0101 Али не ће млада Ајкунија,
0102 Већ је ’вако њима бесидила:
0103 ”Бор убио млађахне дивојке!
0104 Што не дате јунаку водице?
0105 Тешко њему у незнаној земљи,
0106 Нит ко срита, нит за здравље пита.”
0107 Па ибрик је воде захитила,
0108 Додаје га Краљевићу Марку;
0109 А њу Марко за десницу руку,
0110 Пак је метну за се на коњица,
0111 Пак полети низ то поље равно.
0112 Вели њему лијепа дивојка:
0113 ”Бор т’ убио, незнана делијо!
0114 Баци мене на зелену траву.
0115 Није за те лишце одгојено,
0116 Већ за оног голема јунака,
0117 По имену Краљевића Марка.
0118 Ако сазна Марко Краљевићу ,
0119 Ти ћеш своју изгубити главу.”
0120 А вели јој Марко Краљевићу:
0121 ”Душо моја, Ајкуно дивојко!
0122 Како мош ти познавати Марка?”
0123 Ал му поче цура бесидити:
0124 ”Ја бих ласно познавала Марка.
0125 Давно има три године дана,
0126 Под нашу је кулу пролазио,
0127 А ја цура на пенџеру била.
0128 Баци ме се зеленом јабуком,
0129 А ја њега ридом позлаћеном;
0130 Ја бих по њој познавала Марка.
0131 А кад Марко ричи разумио,
0132 Па извади риду позлаћену.
0133 А кад цура везак познавала,
0134 Пак је ’вако Марку бесидила:
0135 ”Бор т’ убио, бисни Краљевићу!
0136 Што ми не хти дароват дивојке?”
0137 А кад Марко ричи разумио,
0138 Па се бише натраг повратио,
0139 Па дарова дван’ес дивојака:
0140 Свакој даје по дван’ест дуката.
0141 Пак отолем потира шарина,
0142 Гони шарца до Цетине воде.
0143 Кад је доша на Цетину хладну,
0144 Ту не нађе брода ниједнога,
0145 Да би с коњем Марка прибродио.
0146 А бесиди Краљевићу Марко:
0147 ”Што ћу сада, моја мила мајко!
0148 Не у добар клад сам поставио,
0149 На окладу мајку изгубио!”
0150 А вели му лијепа дивојка:
0151 ”Не будали, Краљевићу Марко!
0152 Ти натирај дебела шарина,
0153 Хоће коњиц принит нас обоје.”
0154 Када Марко ричи разуми,
0155 Гони шарца на Цетину хладну,
0156 Здраво приша ту воду Цетину.
0157 Веле му се шарац умори,
0158 Крвавим је пинам запинио.
0159 Па подвика Краљевићу Марко:
0160 ”Јадна мене породила, мајко!
0161 Гди ћу данас оклчад изгубити.”
0162 Мисли Марко, нитко га не чује,
0163 Ал га чује вила нагоркиња,
0164 Пак је вила Марку бесидила:
0165 ”Ну послушај, побратиме Марко!
0166 Ти разјаши шарца дебелога,
0167 Попусти му четири колана,
0168 Јутрос ти их притегнула мајка,
0169 Моћ ће шарац ко и прије мога.
0170 Одмах Марко вилу послушао,
0171 Разјашио шарца притилога,
0172 Попушћа му четири колана,
0173 Па опета поклопи шарина,
0174 Тер полети кано соко птица.
0175 Акшан дође, ка Новому сађе,
0176 А до куле Мркоњића бна.
0177 Испред куле побру дозиваше:
0178 ”Дај ми оклад, драги побратиме!
0179 Ја ћу теби млађану дивојку.”
0180 Даде бану са коња дивојку,
0181 А он њему биљаду дуката.
0182 И даје му до три куле биле,
0183 На окладу што је задобио,
0184 Задобио Краљевићу Марко.
0185 Онда било, сад се спомињало
0186 Кано Јурјев у години данак,
0187 Јасни мисец сваке недиљице,
0188 Жарко сунце дана свакојега,
0189 Нек се знаду славне мејданџије,
0190 Наше мајке, што су одгојиле,
0191 Одгојиле, мликом задојиле.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.