Oklada Marka Kraljevića5
0001 Vino pije Kraljeviću Marko
0002 U Novomu, gradu bijelomu,
0003 S dragim pobrom Mrkonjićem banom.
0004 Pa je Marko banu besidio
0005 ”A moj pobro, Mrkonjiću bane!
0006 Skoro jesi bio u Mostaru,
0007 Kaži meni, sladak pobratime!
0008 Koliko je hoda od Novoga,
0009 Od Novoga do ravnog Mostara.”
0010 Veli njemu Mrkonjiću bane:
0011 ”Čuješ li me, dragi pobratime!
0012 Dobru konju i dobru junaku
0013 Za nedilju i tamo i amo;
0014 Lošu konju i lošu junaku
0015 Nije dosta ni dve nediljice.”
0016 Ma veli mu Kraljeviću Marko:
0017 ”Pobratime, Mrkonjiću bane!
0018 Men’ junaku i šarinu mome.
0019 Kako mi se čini na srdašcu,
0020 Za dan bili i tamo i amo.”
0021 A veli mu Mrkonjiću bane:
0022 ”Borme ne ćeš, dragi pobratime!
0023 Kako mi se čini na srdašcu,
0024 Ja bih s tobom oklad načinio,
0025 Da ti ne ćeš, pobratime Marko!
0026 Za dan doći i tamo i amo.”
0027 Pa tu pobre oklad postaviše:
0028 Meće Marko svoju kulu bilu
0029 I suviše majku i ljubovcu;
0030 Meće bane do tri kule bile,
0031 Jer ne ima majke ni ljubovce.
0032 Još mu veli Kraljeviću Marko
0033 ”A moj bane, slatki pobratime!
0034 Ako mi se ne ćeš virovati,
0035 Donit ću ti lipo biležje
0036 Baš Alila Tekilića seku,
0037 Po imenu Ajkunu divojku,
0038 Pa ću moga oženiti pobru.”
0039 Do po noći vino ispijaše,
0040 Od po noći Marko domu pođe.
0041 Kad je doša dvoru bijelomu,
0042 Svojoj staroj besidija majci:
0043 ”Stara majko, moja milosnice!
0044 Opravi mi debela šarina,
0045 Svu noć mi ga ti provađaj majko!
0046 Jer ti hoću putovat daleko.”
0047 Kada majka razumila Marka,
0048 Prihvati mu šarca debeloga.
0049 Hode Marko na meke dušeke.
0050 A da vidiš ostarile majke!
0051 Lipo šarca opravila bila,
0052 Osedla ga sedlom tatarijom,
0053 A zauzda ljutom madžarijom.
0054 Priteže mu četiri kolana,
0055 Pa sve, brate, jedan do drugoga.
0056 A po njima od zlata tkanicu,
0057 Što mu čuva sva četiri kolana.
0058 Na nj pribaci mrku medvidinu,
0059 Čambre su joj konju do kopita.
0060 Na jabuku koplje od mejdana,
0061 A na koplju od medvida glava,
0062 Kako zija, kolik da je živa,
0063 A uza nju soko ptica siva.
0064 Dade njemu ovnovine mesa,
0065 A šarinu bilice pšenice.
0066 Napoji ga vina troljitnjega
0067 I rakije od devet godina.
0068 A kad jutro bilo osvanulo,
0069 Evo t’ pobre bana Mrkonjića,
0070 Pa dozivlje majku Kraljevića:
0071 ”O pomajko, Kraljevića majko!
0072 Je li rano podranio Marko,
0073 Drinopolje je li priletio?”
0074 A veli mu Kraljevića majka:
0075 ”O posinak, bane Mrkonjiću!
0076 Nije dobro podranio Marko,
0077 Već eno ga na dušeku spava.”
0078 Al to sluša Kraljeviću Marko,
0079 Pak se Marko na noge skočio,
0080 Ter se onda lipo opravio,
0081 A na bedru ćordu dernagliju,
0082 Evo ti ga doli na avliju!
0083 Poklopi mi šarca debeloga,
0084 Pa prihvati paklenu kandžiju,
0085 Pa pokucnu krilata šarina.
0086 Da je komu pogledati bilo,
0087 Kako leti Kraljeviću Marko
0088 Na onomu šarcu krilatomu!
0089 Nit se vidi konja, ni junaka,
0090 Već sivaju čavli iz kopita,
0091 Iz potkova živa vatra siplje!
0092 Siva Marku na bedrici ćorda,
0093 A bili se soko na jabuci.
0094 Podne dođe, ka Mostaru sađe.
0095 Pa nalazi bunar vode hladne
0096 I na njemu dvan’est biljarica,
0097 I Alila Tekelića seku,
0098 Po imenu Ajkunu divojku.
0099 Pita Marko vode sa konjica.
0100 Sve divojke zemlji pogledaše,
0101 Ali ne će mlada Ajkunija,
0102 Već je ’vako njima besidila:
0103 ”Bor ubio mlađahne divojke!
0104 Što ne date junaku vodice?
0105 Teško njemu u neznanoj zemlji,
0106 Nit ko srita, nit za zdravlje pita.”
0107 Pa ibrik je vode zahitila,
0108 Dodaje ga Kraljeviću Marku;
0109 A nju Marko za desnicu ruku,
0110 Pak je metnu za se na konjica,
0111 Pak poleti niz to polje ravno.
0112 Veli njemu lijepa divojka:
0113 ”Bor t’ ubio, neznana delijo!
0114 Baci mene na zelenu travu.
0115 Nije za te lišce odgojeno,
0116 Već za onog golema junaka,
0117 Po imenu Kraljevića Marka.
0118 Ako sazna Marko Kraljeviću ,
0119 Ti ćeš svoju izgubiti glavu.”
0120 A veli joj Marko Kraljeviću:
0121 ”Dušo moja, Ajkuno divojko!
0122 Kako moš ti poznavati Marka?”
0123 Al mu poče cura besiditi:
0124 ”Ja bih lasno poznavala Marka.
0125 Davno ima tri godine dana,
0126 Pod našu je kulu prolazio,
0127 A ja cura na pendžeru bila.
0128 Baci me se zelenom jabukom,
0129 A ja njega ridom pozlaćenom;
0130 Ja bih po njoj poznavala Marka.
0131 A kad Marko riči razumio,
0132 Pa izvadi ridu pozlaćenu.
0133 A kad cura vezak poznavala,
0134 Pak je ’vako Marku besidila:
0135 ”Bor t’ ubio, bisni Kraljeviću!
0136 Što mi ne hti darovat divojke?”
0137 A kad Marko riči razumio,
0138 Pa se biše natrag povratio,
0139 Pa darova dvan’es divojaka:
0140 Svakoj daje po dvan’est dukata.
0141 Pak otolem potira šarina,
0142 Goni šarca do Cetine vode.
0143 Kad je doša na Cetinu hladnu,
0144 Tu ne nađe broda nijednoga,
0145 Da bi s konjem Marka pribrodio.
0146 A besidi Kraljeviću Marko:
0147 ”Što ću sada, moja mila majko!
0148 Ne u dobar klad sam postavio,
0149 Na okladu majku izgubio!”
0150 A veli mu lijepa divojka:
0151 ”Ne budali, Kraljeviću Marko!
0152 Ti natiraj debela šarina,
0153 Hoće konjic prinit nas oboje.”
0154 Kada Marko riči razumi,
0155 Goni šarca na Cetinu hladnu,
0156 Zdravo priša tu vodu Cetinu.
0157 Vele mu se šarac umori,
0158 Krvavim je pinam zapinio.
0159 Pa podvika Kraljeviću Marko:
0160 ”Jadna mene porodila, majko!
0161 Gdi ću danas oklčad izgubiti.”
0162 Misli Marko, nitko ga ne čuje,
0163 Al ga čuje vila nagorkinja,
0164 Pak je vila Marku besidila:
0165 ”Nu poslušaj, pobratime Marko!
0166 Ti razjaši šarca debeloga,
0167 Popusti mu četiri kolana,
0168 Jutros ti ih pritegnula majka,
0169 Moć će šarac ko i prije moga.
0170 Odmah Marko vilu poslušao,
0171 Razjašio šarca pritiloga,
0172 Popušća mu četiri kolana,
0173 Pa opeta poklopi šarina,
0174 Ter poleti kano soko ptica.
0175 Akšan dođe, ka Novomu sađe,
0176 A do kule Mrkonjića bna.
0177 Ispred kule pobru dozivaše:
0178 ”Daj mi oklad, dragi pobratime!
0179 Ja ću tebi mlađanu divojku.”
0180 Dade banu sa konja divojku,
0181 A on njemu biljadu dukata.
0182 I daje mu do tri kule bile,
0183 Na okladu što je zadobio,
0184 Zadobio Kraljeviću Marko.
0185 Onda bilo, sad se spominjalo
0186 Kano Jurjev u godini danak,
0187 Jasni misec svake nediljice,
0188 Žarko sunce dana svakojega,
0189 Nek se znadu slavne mejdandžije,
0190 Naše majke, što su odgojile,
0191 Odgojile, mlikom zadojile.
