Шетала се краљица госпоја
Покрај Саве, покрај воде хладне.
С њом се шеће девет дјевојака;
Говорила краљица госпоја:
"А, бора вам, девет дјевојака! 5
Која вас је[1] мом Ивану драга?
Која му је везен јаглук дала,
Златом везен, у дулсији[2] б’јељен?"
Проговара сиротица Ката:
"Ана му је везен јаглук дала." — 10
Мајка оде к Сави на обалу,
Узе Ану за бијелу руку,
Пак ју баци Сави у дубину.
Глас допаде краљевић-Ивану:
"Зло га сио и вино попио! 15
У тону ти јараница[3] Ане!"
Он се скаче на ноге лагане,
Па појаши дебела дорина,
Пак се махну низ поље зелено.
Он сусрета осам дјевојака: 20
"Бора вами, осам дјевојака!
Камо моја Аница дјевица?"
Проговара сиротица Ката:
"Мајка ти ју у Саву бацила." —
Оде Иво Сави на обалу. 25
Он узима јаглук иза паса,
Пак се скаче Сави у дубину,
Пак ју хвата за косе свилене.
Говорила Аница дјевојка:
"Немој, немој, рибо племенита! 30
Ја сам косе за Иву гојила,
Гледајући његова перчина!" —
Изнесе ју, весела му мајка!
Пак ју метну на зелену траву.
Пак он клече на земљицу црну, 35
Пак се скруши и Богу помоли,
И завјете велике учини,
Да ће градит цркве и отаре[4],
А чинити посте и молитве,
Ако Ане жива му остане. 40
Бог му даде, што је замолио:
Оживи му јауклија Ане.
Он је узе за бијелу руку,
Пак је води двору бијеломе.
Лијеп пород с њоме изродио: 45
Ране кћери, а позне синове,
Да невјесте не затичу зава[5],
Да у кући не замећу кавга.
