Ожалошћена породица/9

ПРВИ ЧИН

ПОЈАВА IX

ПОЈАВА IX

ПОРОДИЦА

АГАТОН (долази из задњих врата и сви за њим): Е, ето, видели сте.
ВИДА: Богатство, право богатство.
ТАНАСИЈЕ: Тај је знао зашто је живео.
САРКА: Ах, онај сребрни будилник!
СИМКА: А чираци, шта кажеш за оне сребрне чираке?
САРКА: Мени се будилник допада. Навикла сам; никада га нисам имала у кући, али навикла сам.
ТРИФУН: Па како си ког ђавола навикла кад га ниси имала?
САРКА: Мој први муж спавао је као топ, бог да му душу прости, али други будио ме је по неколико пута ноћу; прави будилник. Па ето, крај њега сам се навикла.
ГИНА: А шта велиш, Симка, за онај сервис; чисто сребро, за два'ес' четири особе.
СИМКА: Ти се, Гино, канда заплака кад виде тај сервис?
ВИДА: Боже мој, чега ти ту нема и све то да чува туђин, некаква тетка.
МИЋА: И њена сестричина.
ВИДА: Море, остави ти сестричину, него, ја бих, Агатоне, нешто рекла.
АГАТОН: Па реци!
ВИДА: Рекла бих да ми као фамилија треба да водимо рачуна о овој кући и о овоме иметку, а не туђин.
ТАНАСИЈЕ: Па разуме се! Јер, реци ти мени, Агатоне, ко нама гарантује за ту тетку?
ГИНА: Ко зна колико је ствари досад већ изнето из куће?
ВИДА: А колико ће се тек изнети док прође четрдесет дана.
САРКА: Ју, мој будилник!
ТРИФУН: Уха, кад пре твој?
ТАНАСИЈЕ: Море, има ту вреднијих ствари од будилника.
ВИДА: Ја велим, пријатељ-Агатоне, да се когод од нас усели у кућу да сачува ово.
САРКА: Па јест, ето могла бих ја.
ВИДА: А што баш ти?
САРКА: Па удовица сам, слободна сам, лакше ми је него вама.
СИМКА (Агатону насамо): Чујеш ли ти, Агатоне, овај разговор?
АГАТОН: Чујем.
СИМКА: Па нећеш ваљда пустити да се ко други усели? Ако се треба уселити, ти си најпречи.
АГАТОН: Ама, то баш и мислим нешто.
СИМКА: Нема шта да мислиш, него да пожуримо, ако нећеш да нас ко претече.
АГАТОН: Готово!
СИМКА: Ама, немој „готово”, него 'ајде, јер, бојим се, уселиће се Гина.
АГАТОН: Хоће! 'Ајде да се некако извучемо. (Гласно.) Па ја и Симка одосмо. Нема шта више да седимо. Послужили смо се, попили смо кафу, прегледали смо кућу, нема зашта више да седимо. 'Ајде, Симка, да пођемо. Останите збогом.
СИМКА: Збогом!
АГАТОН и СИМКА (оду).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.