Ožalošćena porodica/9

PRVI ČIN

POJAVA IX

POJAVA IX

PORODICA

AGATON (dolazi iz zadnjih vrata i svi za njim): E, eto, videli ste.
VIDA: Bogatstvo, pravo bogatstvo.
TANASIJE: Taj je znao zašto je živeo.
SARKA: Ah, onaj srebrni budilnik!
SIMKA: A čiraci, šta kažeš za one srebrne čirake?
SARKA: Meni se budilnik dopada. Navikla sam; nikada ga nisam imala u kući, ali navikla sam.
TRIFUN: Pa kako si kog đavola navikla kad ga nisi imala?
SARKA: Moj prvi muž spavao je kao top, bog da mu dušu prosti, ali drugi budio me je po nekoliko puta noću; pravi budilnik. Pa eto, kraj njega sam se navikla.
GINA: A šta veliš, Simka, za onaj servis; čisto srebro, za dva'es' četiri osobe.
SIMKA: Ti se, Gino, kanda zaplaka kad vide taj servis?
VIDA: Bože moj, čega ti tu nema i sve to da čuva tuđin, nekakva tetka.
MIĆA: I njena sestričina.
VIDA: More, ostavi ti sestričinu, nego, ja bih, Agatone, nešto rekla.
AGATON: Pa reci!
VIDA: Rekla bih da mi kao familija treba da vodimo računa o ovoj kući i o ovome imetku, a ne tuđin.
TANASIJE: Pa razume se! Jer, reci ti meni, Agatone, ko nama garantuje za tu tetku?
GINA: Ko zna koliko je stvari dosad već izneto iz kuće?
VIDA: A koliko će se tek izneti dok prođe četrdeset dana.
SARKA: Ju, moj budilnik!
TRIFUN: Uha, kad pre tvoj?
TANASIJE: More, ima tu vrednijih stvari od budilnika.
VIDA: Ja velim, prijatelj-Agatone, da se kogod od nas useli u kuću da sačuva ovo.
SARKA: Pa jest, eto mogla bih ja.
VIDA: A što baš ti?
SARKA: Pa udovica sam, slobodna sam, lakše mi je nego vama.
SIMKA (Agatonu nasamo): Čuješ li ti, Agatone, ovaj razgovor?
AGATON: Čujem.
SIMKA: Pa nećeš valjda pustiti da se ko drugi useli? Ako se treba useliti, ti si najpreči.
AGATON: Ama, to baš i mislim nešto.
SIMKA: Nema šta da misliš, nego da požurimo, ako nećeš da nas ko preteče.
AGATON: Gotovo!
SIMKA: Ama, nemoj „gotovo”, nego 'ajde, jer, bojim se, useliće se Gina.
AGATON: Hoće! 'Ajde da se nekako izvučemo. (Glasno.) Pa ja i Simka odosmo. Nema šta više da sedimo. Poslužili smo se, popili smo kafu, pregledali smo kuću, nema zašta više da sedimo. 'Ajde, Simka, da pođemo. Ostanite zbogom.
SIMKA: Zbogom!
AGATON i SIMKA (odu).

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.