Ožalošćena porodica/38

TREĆI ČIN

POJAVA IX

POJAVA IX

PORODICA

AGATON: E, jeste li se spremili?
TRIFUN, PROKA, TANASIJE: A ti?
AGATON: Ja? Što vi mene pitate, drugo sam ja.
PROKA: Kako drugo?
AGATON: Pa tako. Jeste, rod ste i vi, ne kažem da niste, ali, što kaže Sarka, svi ste vi, brate, deveta rupa.
SARKA: A koja si ti rupa, tako ti boga? (Oni onako natovareni stoje u redu te prave jedan front, ispred koga Agaton šeta.)
AGATON: Koja sam da sam, preči sam od vas...zato, vidiš, ja ostajem ovde.
SVI: Ostaješ?
AGATON: Ostajem, nego; jer ko bi upravljao ovolikim imanjem? Od ovoga trenutka imate mene da smatrate za šefa familije.
TRIFUN: Budi ti šef kome si i dosad bio, a ne meni!
SARKA: Ni meni, bome, ne.
AGATON: Vama ja i ne mislim da budem šef. Ne znam i što će mi da budem Sarki šef, ali mene imate da smatrate kao šefa celoga imanja i od ovoga trenutka u ovoj kući samo moje naredbe važe.
SVI: Oho!!!...
AGATON: Došli ste, videli ste kuću, pregledali ste sve, sedeli ste dan i noć, pa dosta. Došli ste sa praznim koferima, a sad ih nosite pune, i uz to i neke pakete.
SARKA: Biće, Agatone, da i ti imaš paket.
AGATON: Ako ga imam, to se tebe ne tiče. Drugo sam ja, a drugo vi; vi ste ovde privremeno.
TRIFUN: A ti stalno?
AGATON: Stalno, dabome! Vi ste ovde samo gosti, a ja sam u svojoj kući.
SVI: Oho, ho, ohoooooo!!!...
AGATON: Šta je, brate, šta se iščuđavate?
PROKA: Ne iščuđavamo se samo, nego se i čudimo i krstimo i pitamo se: ko si ti i šta si ti?
AGATON: Znaš ko sam, pa šta pitaš?
PROKA: Pitam, jer hteo bih da znam po čemu ti imaš većega prava u ovoj kući nego ja i nego ovaj, i nego ovaj, i nego ovaj? Na osnovu čega si ti nešto drugo, i ko ti je dao prava da se isprsavaš pred nama?
TRIFUN: Jeste, to hoćemo da nam se objasni.
AGATON: Jes', baš tebi da se objasni.
SVI: Hoćemo svi da nam se objasni.
PROKA: Inače nećemo da se selimo odavde; ako ti imaš prava da sediš, onda imamo i mi!
SVI: Tako je! Nećemo da se selimo! (Svi puštaju kofere na zemlju.)
AGATON: Pa šta, kog đavola, da vam objasnim?
PROKA: Da nam objasniš, na osnovu čega se ti praviš gazda ovde?
AGATON: Mislite li vi da je to tako lako objasniti?
PROKA: Pa nije, dabome! Zato i ne pristajemo da se selimo.
AGATON: A ako vam objasnim, je l' onda pristajete?
SVI: Objasni prvo!
AGATON: Evo, brate, u čemu je stvar. Vi znate, je l' te, da je naslednik ovoga imanja ona vanbračna devojka?
SVI: Znamo!
AGATON: E, pa eto, zar vam nije sad jasno?
PROKA: Ama, kako jasno; ako je ona vanbračna, nisi ti vanbračan; ako je ona naslednica, nisi ti naslednik.
AGATON: Pa čekajte, pobogu, ljudi, da vam kažem stvar do kraja. Ovoj devojci, vidiš, ja sam već dao blagoslov.
SARKA: Iju, kakav blagoslov?
AGATON: Tako, verila se, udaje se!
SVI: A!!!...
MIĆA: To ne može biti; to ne sme biti.
AGATON: Tebe ćemo valjda da pitamo!
PROKA: Ama, ostavite ga ljudi da nam objasni. Pa dobro, Agatone, ako se ona verila i ako se ona udaje, nisi se ti verio i ne udaješ se ti. Mi pitamo: otkud ti ovde?
AGATON: A što ne pitate za koga se udaje?
SVE ŽENE: Pa za koga?
AGATON: Za advokata, za onog njenog advokata!
SVI: Šta???!!!...
MIĆA: Pa to je užasno!
AGATON: Za njega, jeste, i eto sad možete razumeti otkud ja ovde, i ja vam u ime njeno i u ime advokatovo kažem: 'ajde, brate, iselite se lepim. Ožalili ste kao porodica pokojnika koliko ste umeli i mogli i to će vam biti isplaćeno.
GINA: Šta će nam biti isplaćeno?
AGATON: Biće vam isplaćeno što vam po testamentu pripada i na četrdesetodnevni parastos ne morate ni doći.
SVI: I nećemo!
AGATON: Pa nećete, dabome, a i ne morate, jer naposletku ne može se od vas ni tražiti da celog veka žalite pokojnika. Mi koji ostajemo u kući, mi ćemo ga i dalje žaliti i priređivati mu parastose i palićemo mu kandilo...(Seti se.) Jest, boga mi, sad mi pade na pamet da je porodica kad se uselila u kuću ugasila kandilo. 'Ajde, pođi, Simka, pa upali ono kandilo u sobi gde je umro pokojnik, grehota je da ne gori.
SIMKA: Pravo kažeš! (Ode uz stepenice.)
PROKA: Ama, ljudi božji, vidite li vi kako ovaj čovek zaobilazi oko onog što ga pitamo?! Te dao blagoslov, te devojka se isprosila, te advokat zet, te pokojnikovo kandilo, a nikako da izvede stvar na čistinu. Što ti nama, brate, ne kažeš jasno i glasno: šta si ti, ko si ti; u čije ime si se isprsio?
AGATON: Dobro, reći ću vam, ali uzmite najpre kofere. (Svi dižu kofere.) Evo u čemu je stvar: najpreči sam joj rod, pa me je zamolila da ostanem.
GINA: Zar vanbračna devojka pa rod?
TRIFUN: A rezolucija da je preziremo?
PROKA: I po čemu si ti najpreči?
TANASIJE: Ja sam joj mnogo preči.
MIĆA: A ja?
AGATON: Ne znam šta ste vi, ali ja sam joj najpreči i po prirodnim zakonima.
TRIFUN: Eto ti ga sad; gde pronađe prirodne zakone?
AGATON: Jeste, prirodni zakoni, jer po tim prirodnim zakonima i on me je zamolio da ostanem ovde.
TANASIJE: Koji on?
AGATON: Pa zet, advokat!
PROKA (ostalima): Ne možeš ga uhvatiti ni za rep ni za glavu. Ja vam, braćo i sestre, predlažem da se mi vratimo svaki u svoju sobu, pa kad nam dođe advokat sa policijom, a mi da tražimo da se prvo Agaton izbaci.
SVI: Tako je!...
AGATON: Ama, nije tako!
PROKA: E pa, reci, kako je?
AGATON: Ne mogu da vam kažem.
PROKA: Pa i ne možeš, dabome!
AGATON: I ne smem da vam kažem.
TRIFUN: A što, da nije to počem kakva tajna?
AGATON (jedva je dočekao tu misao): Jeste, to je tajna!
SARKA: Iju, tajna!
AGATON: Pa tajna, dabome, nego šta misliš ti?!...
PROKA: Vidite li vi, ljudi, kako nas ovaj čovek zavitlava i igra sa nama kao da smo mi deca. Ne dozvoljavam da se sprdaš s nama. (Ostalima.) Zar vi ne vidite da on samo hoće da nas izbaci a on da ostane, zar ne vidite da je sad izmislio i neku tajnu?...
SVI: Nećemo da idemo!
AGATON (u zabuni je): Nisam, brate, izmislio, nego to je jedna velika tajna pa ne mogu, ne smem da vam ja kažem.
SVI: Kaži!
AGATON: Nikad vam to ne bih poverio, ali... O brate... (Svi se radoznalo skupe oko njega.) Kad ste tako navalili. Ja ostajem ovde zato... čekaj, molim te, (Briše se maramom.) Ja ostajem ovde zato, vidiš, zato što je taj advokat, što je isprosio ovu vanbračnu devojku, pa on, vidiš, on je moj vanbračni sin. (Jedan opšti uzvik iznenađenja i zaprepašćenja. Svi ispuštaju kofere i pakete, a sve nadmaša vrisak Simkin na stepenicama, koja se vraća i silazeći niz stepenice čuje poslednje reči te pada u nesvest. Nema slika traje izvesno vreme.)
AGATON (zaprepašćen utiskom koji je učinila njegova laž, klone i tupo gleda čas Simku čas ostalu porodicu. Najzad rezignirano diže ruke): E, sad sam udesio stvar!...

Zavesa

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.