Ожалошћена породица/26

ДРУГИ ЧИН

ПОЈАВА XII

ПОЈАВА XII

АДВОКАТ, АГАТОН

АГАТОН (најпре провири кроз врата, па кад види и увери се да је адвокат сам, излази): Баш, једва сам чекао да останете сами. Имам важан разговор са вама.
АДВОКАТ: Утолико боље, јер и ја имам са вама важан разговор.
АГАТОН: Е, то ми је мило. Нас двојица и треба да разговарамо о свему, јер једино смо ја и ви онако људи од закона.
АДВОКАТ: Ви сте, дакле, човек од закона?
АГАТОН: Како да не, забога; био сам двадесет и седам година срески начелник.
АДВОКАТ: О, па утолико боље; ви ћете умети да ми дате једно обавештење које ми је врло потребно?
АГАТОН: О, молим, врло радо!
АДВОКАТ: Јесте ли ви, као срески начелник, кажњавали случајеве кад стока, рецимо ждребе, нераст, јуне или магаре, уђе у туђу њиву?
АГАТОН: Како да нисам... кажњавао сам газду чија је стока, а газду чија је њива прегажена упућивао сам да премлати прошцем стоку која му је ушла у њиву.
АДВОКАТ: Добро, то је стока; не разуме ништа, а како би ви тек казнили људе, разумна, писмена створења, која уђе у туђе имање?
АГАТОН: А! Сад видим на шта ви навијате. Па јест, имате право. Кажем ја њима: ама, немојте, људи, то је противно закону, али они наврли.
АДВОКАТ: Па њима се, знате, и да опростити, али вама, ви велите да сте човек од закона.
АГАТОН: Јесам и, верујте, не бих никад ја то учинио. Где бих се ја огрешио о закон; не дај, боже! Али, видим, уселила се гомила у кућу, а нема ко да одржава ред, и онда шта сам могао? Ето само зато сам се и ја уселио, да одржавам ред.
АДВОКАТ: Па лепо, а кад би ви, као што сте већ били срески начелник, случајно, овога тренутка, били члан овога кварта, и кад бих ја дошао к вама и рекао вам: уселили се некакви људи у кућу о којој ја водим бригу – шта би сте ви на то урадили?
АГАТОН: Звао бих сместа поднаредника, дао му још једног жандарма и рекао бих му: иди тамо и растерај ону стоку!
АДВОКАТ: Значи, ја бих тако требао да поступим?
АГАТОН: Могли би, не кажем да не би могли.
АДВОКАТ: Е, али, видите, ја не желим и нећу тако да поступим.
АГАТОН: Сасвим, и не треба!
АДВОКАТ: Ја ћу сасвим друкчије.
АГАТОН: Баш сам радознао како мислите?
АДВОКАТ: Ја мислим ићи у суд и зхтевати да се још сутра отвори тестамент.
АГАТОН: Зар може?
АДВОКАТ: Зашто не би могло?
АГАТОН: А покојникова последња жеља?
АДВОКАТ: То је само жеља, уосталом, и сам тестатор је предвидео да се у случају, ако старалац нађе за неопходно. може и раније отворити тестамент.
АГАТОН: А је л' има нешто неопходно?
АДВОКАТ: Па шта хоћете неопходније но што се породица противзаконо уселила у кућу?
АГАТОН: Сасвим. И одиста, то би најбоље било да се још сутра отвори тестамент.
АДВОКАТ: То ћемо и учинити.
АГАТОН: А ми, је л' те, можемо до сутра остати овде у кући?
АДВОКАТ: Није ред, али најзад, један дан...
АГАТОН: Па јесте. Где да се крећемо и селимо за један дан, а право да вам кажем, била би и срамота од света.
АДВОКАТ: Добро, онда, останите до сутра!
АГАТОН: Е, то је лепо од вас! Ама, кажем ја њима: паметан је то човек тај адвокат, неће он терати у крајност. Знао сам ја то! Е, баш вам хвала у име целе породице.
АДВОКАТ: Молим. Саопштите, дакле, породици да ће се сутра отворити тестамент.
АГАТОН: Саопштићу ја то, не брините, али ако ми дозволите, хтео сам нешто онако сасвим издалека да вас питам?
АДВОКАТ: Питајте?
АГАТОН: Сазнаћу сутра, је л' те, па то не мења ствар хоћу ли сазнати данас или сутра, ал', знате, ја сам тако радознао, не могу да издржим до сутра.
АДВОКАТ: Шта то?
АГАТОН: Волео бих да знам шта ја наслеђујем?
АДВОКАТ: Па кад ме већ тако издалека питате, ево да вам издалека и одговорим. Ја не знам шта пише у тестаменту.
АГАТОН: Ех, не знате, па ви сте писали тестамент?
АДВОКАТ: Па зато га и не знам што сам га ја писао. Да га ја нисам писао, ја бих могао и рећи што, ал' овако...
АГАТОН: Ја, знате, полажем велике наде на тај
тестамент. Оно, и сви остали полажу велике наде, ал' ја мислим...
АДВОКАТ: А сви очекујете наследство?
АГАТОН: Па сви, дабоме, и сваки верује да је главни наследник.
АДВОКАТ: Па што се онда не погодите међ' собом?
АГАТОН: Како да се погодимо?
АДВОКАТ: Кад свако од вас верује да је главни наследник, значи да сви имате подједнака права; према томе, могли би лепо као фамилија, пријатељски и споразумно да поделите имање.
АГАТОН: Одиста, то би могли. А шта мислите, би ли то старатељски судија уважио, кад би се ми споразумели па му сутра рекли: ми смо поделили имање!
АДВОКАТ: Судија би уважио само оно што пише у тестаменту.
АГАТОН: Па зар у тестаменту не пише да се споразумемо?
АДВОКАТ: Ја не знам, али стрпите се до сутра, па ако тако пише, онда се споразумевајте. Нема смисла то раније да чините.
АГАТОН: Па јесте, право кажете.
АДВОКАТ: Немојте само заборавити да саопштите породици да је сутра отварање тестамента.
АГАТОН: Ама, како да заборавим? Само, морам то прво да саопштим мојој жени. Не знате ви како је она нестрпљива да чује шта смо разговарали ја и ви. Морам прво њој.
АДВОКАТ: Извол'те, извол'те.
АГАТОН (оде).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.