Пошо Стојан
(спомиње се име онога коме се баје)
Успоље, ниспоље.
Срела га Богородица
па га питала: 5
— Што цвилиш,
што тужиш?
— Како да не цвилим,
како да не тужим,
сретоше ме зли ветрови, 10
ударише ме у главу,
ударише ме у снагу,
ударише ме у стомак,
ударише ме у срце,
ударише ме у ноге и руке, 15
па не могу слатко јести,
па не могу слатко
воду пити.
— Не бој ми се, Стојане,
пратићу ти бајалицу Џале, 20
избајаће из кочине,
избајаће из мечине,
избајаће из кокала,
избајаће из ребара —
стаће ти лако, 25
ко лако перо,
ко мајчина рана,
заспаћеш ко Христос
на мајчино крило.
Певач, место записа и напомена
Бајалицу абележио од Младеновић Џале из Браћевца, старе 70 г., Адам Здравковић.
Са неком травицом која, наводно, лечи црвенку додирује се оболело место и баје.
Референце
Извор
Ту се остени ту се окамени (Бајалице из села Браћевца), забележио Адам Здравковић. 8/1968, бр. 2, стр. 38.
