Pošo Stojan
(spominje se ime onoga kome se baje)
Uspolje, nispolje.
Srela ga Bogorodica
pa ga pitala: 5
— Što cviliš,
što tužiš?
— Kako da ne cvilim,
kako da ne tužim,
sretoše me zli vetrovi, 10
udariše me u glavu,
udariše me u snagu,
udariše me u stomak,
udariše me u srce,
udariše me u noge i ruke, 15
pa ne mogu slatko jesti,
pa ne mogu slatko
vodu piti.
— Ne boj mi se, Stojane,
pratiću ti bajalicu Džale, 20
izbajaće iz kočine,
izbajaće iz mečine,
izbajaće iz kokala,
izbajaće iz rebara —
staće ti lako, 25
ko lako pero,
ko majčina rana,
zaspaćeš ko Hristos
na majčino krilo.
Pevač, mesto zapisa i napomena
Bajalicu abeležio od Mladenović Džale iz Braćevca, stare 70 g., Adam Zdravković.
Sa nekom travicom koja, navodno, leči crvenku dodiruje se obolelo mesto i baje.
Reference
Izvor
Tu se osteni tu se okameni (Bajalice iz sela Braćevca), zabeležio Adam Zdravković. 8/1968, br. 2, str. 38.
