Пређи на садржај

Од стра 2

Извор: Викизворник

* * *


Од стра 2

Пошал страшан човек,
понел страшну секиру,
искочил на страшну капију,
пошал по страшан пут,
па отишал у страшну гору, 5
па насече страшна дрва.

Усту, уступи,
натраг се врни!

па се врне по страшан пут,
па отиде у страшан дом, 10
па улегне у страшну шталу,
па изведе страшни волови,
па спреми страшни волови,
па спреми страшна кола,
па упрегне страшни волови, 15
па отиде за страшна дрва,
па натовари страшна дрва,
па отера страшна дрва
па некладе страшан огањ,
па увати страшну змијетину, 20
змијетину како алетину,
па је наби на страшно дрво,
па је стави на страшан огањ,
па поче да ју пече.

Усту ступи 25
натраг се врни!
Док човек неје дошал,
док кола страшна несу дошла,
док се огањ страшан неје упалил.
 
Вртај се од куд' си; 30
овој дете добро,
'ајд' у гору,
'ајд' у воду...

Сту, сту ступи,
натраг се врни! 35


Певач, место записа и напомена

Рашић Костадинка, 67. г.с. Давидовац код Сврљига. Новембар 1971.

Кад се дете од нечег уплаши, па почне да скаче у сну и да мокри, онда му се баје од страха. Кад га мајка поведе код врача, понесе шаку брашна, од чега врач умеси неколико округлих ваљушака, које запреће у огњиште да се пеку. Баје се бритвом, и стално се зева (што је добар знак о повољном исходу бајања), тако да дете, скоро редовно заспи, а кад се пробуди, покади се запаљеном травом која се зове страшник и да му се да поједе једну печену ваљушку, а остале понесе кући. Ако се зна, да се је дете уплашило од одређеног човека, или жене, онда му се одреже мало косе и запали се, а дете удише дим. Ако је животиња узрок, страха, онда се од ње запали ошишана длака. А, ако се дете уплашено од мртвог човека, онда се запали нешто од заоставпггине тог човека.

Референце

Извор

  • Љубинко Раденковић: Народна бајања источне Србије. Бајања, Градина 2-3/1973., стр. 221-222.
  • Љубинко Раденковић: Урок иде уз поље : народна бајања, Градина, 1973. Ниш., стр. 42-43.
  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 320-321. бр. 500.