Pređi na sadržaj

Od stra 2

Izvor: Викизворник

* * *


Od stra 2

Pošal strašan čovek,
ponel strašnu sekiru,
iskočil na strašnu kapiju,
pošal po strašan put,
pa otišal u strašnu goru, 5
pa naseče strašna drva.

Ustu, ustupi,
natrag se vrni!

pa se vrne po strašan put,
pa otide u strašan dom, 10
pa ulegne u strašnu štalu,
pa izvede strašni volovi,
pa spremi strašni volovi,
pa spremi strašna kola,
pa upregne strašni volovi, 15
pa otide za strašna drva,
pa natovari strašna drva,
pa otera strašna drva
pa neklade strašan oganj,
pa uvati strašnu zmijetinu, 20
zmijetinu kako aletinu,
pa je nabi na strašno drvo,
pa je stavi na strašan oganj,
pa poče da ju peče.

Ustu stupi 25
natrag se vrni!
Dok čovek neje došal,
dok kola strašna nesu došla,
dok se oganj strašan neje upalil.
 
Vrtaj se od kud' si; 30
ovoj dete dobro,
'ajd' u goru,
'ajd' u vodu...

Stu, stu stupi,
natrag se vrni! 35


Pevač, mesto zapisa i napomena

Rašić Kostadinka, 67. g.s. Davidovac kod Svrljiga. Novembar 1971.

Kad se dete od nečeg uplaši, pa počne da skače u snu i da mokri, onda mu se baje od straha. Kad ga majka povede kod vrača, ponese šaku brašna, od čega vrač umesi nekoliko okruglih valjušaka, koje zapreće u ognjište da se peku. Baje se britvom, i stalno se zeva (što je dobar znak o povoljnom ishodu bajanja), tako da dete, skoro redovno zaspi, a kad se probudi, pokadi se zapaljenom travom koja se zove strašnik i da mu se da pojede jednu pečenu valjušku, a ostale ponese kući. Ako se zna, da se je dete uplašilo od određenog čoveka, ili žene, onda mu se odreže malo kose i zapali se, a dete udiše dim. Ako je životinja uzrok, straha, onda se od nje zapali ošišana dlaka. A, ako se dete uplašeno od mrtvog čoveka, onda se zapali nešto od zaostavpggine tog čoveka.

Reference

Izvor

  • Ljubinko Radenković: Narodna bajanja istočne Srbije. Bajanja, Gradina 2-3/1973., str. 221-222.
  • Ljubinko Radenković: Urok ide uz polje : narodna bajanja, Gradina, 1973. Niš., str. 42-43.
  • Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 320-321. br. 500.