„Каликчице, малинчице,
сави пупак на мешину,
кано купус градину,
кано свилу око трна,
кано пчелу у кошници, 5
кано пилиће испод квочку,
кано петла око кокошку,
кано пујка око пујку,
кано пловак око пловку,
кано вепар око крмачу, 10
кано јарац око козу,
кано ован око овцу,
кано бећар око девојку."
Народ верује да се човеку може развити пупак. Чим кога заболи стомак или добије грчеве у цревима, мисли се да му се развио пупак. Кад се коме развије пупак, узме се округла корица хлеба, и на њу се забоду три дрвета од машине. У исто се време у нов земљани лонац успе воде, па се угреје а за тим проспе. На болесников се пупак метне она корица хлеба, запале се на три дрвцета од машине, и поклопе оним млаким лонцем. Чим се лонац метне оне се машине угасе, али лонац покупи сав трбух. Болесник придржи лонац тако неколико минута, докле се по народном мишљењу пупак не врати на своје место
Против ове болести и бају и то овако.
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 226.
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 235. бр. 389.
