„Kalikčice, malinčice,
savi pupak na mešinu,
kano kupus gradinu,
kano svilu oko trna,
kano pčelu u košnici, 5
kano piliće ispod kvočku,
kano petla oko kokošku,
kano pujka oko pujku,
kano plovak oko plovku,
kano vepar oko krmaču, 10
kano jarac oko kozu,
kano ovan oko ovcu,
kano bećar oko devojku."
Pevač, mesto zapisa i napomena
Narod veruje da se čoveku može razviti pupak. Čim koga zaboli stomak ili dobije grčeve u crevima, misli se da mu se razvio pupak. Kad se kome razvije pupak, uzme se okrugla korica hleba, i na nju se zabodu tri drveta od mašine. U isto se vreme u nov zemljani lonac uspe vode, pa se ugreje a za tim prospe. Na bolesnikov se pupak metne ona korica hleba, zapale se na tri drvceta od mašine, i poklope onim mlakim loncem. Čim se lonac metne one se mašine ugase, ali lonac pokupi sav trbuh. Bolesnik pridrži lonac tako nekoliko minuta, dokle se po narodnom mišljenju pupak ne vrati na svoje mesto
Protiv ove bolesti i baju i to ovako.
Reference
Izvor
Grbić, Savatije, Srpski narodni običaji iz Sreza Boljevačkog. Skupio ih i opisao Savatije M. Grbić, učitelj. Srpski etnografski zbornik, knj. XIV. Običaji naroda srpskog, knj. 2. Beograd, 1909., str. 226.
Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 235. br. 389.
