Пош’л Стева успоље, ниспоље,
па цвили, па тужи,
пушта гласа до небеса,
пушта слзе до црну земљу.
Па га срете божја мајћа Богородица, 5
па га пита: — Сине Стево,
што цвилиш, што тужиш,
пушташ гласа до небеса,
пушташ слзе до црну земљу?
~ Кад ме питаш, божја мајко, Богородице, 10
право чу ти кажем.
Нападле ме девет ране, подљутаче,
мрсничине, чезничине,
па болу, па тишту,
па севају, па стрељају, 15
из петње жиле душу ваде.
— Лако чемо, сине Стево, ране отурити.
Отуд иду девет невесте
саз девет метле да одмету,
девет девојће 20
саз девет матиће да откопају,
девет момка
саз девет лопате да одрину,
да остане рана лака
како лако перо, 25
блага кано благо млеко,
кано пресно сирење.
Уступ уступи.
Певач, место записа и напомена
Записано 1961. године од Марије Првуловић из Штитарца, старе 97 год.
