Poš’l Steva uspolje, nispolje,
pa cvili, pa tuži,
pušta glasa do nebesa,
pušta slze do crnu zemlju.
Pa ga srete božja majća Bogorodica, 5
pa ga pita: — Sine Stevo,
što cviliš, što tužiš,
puštaš glasa do nebesa,
puštaš slze do crnu zemlju?
~ Kad me pitaš, božja majko, Bogorodice, 10
pravo ču ti kažem.
Napadle me devet rane, podljutače,
mrsničine, čezničine,
pa bolu, pa tištu,
pa sevaju, pa streljaju, 15
iz petnje žile dušu vade.
— Lako čemo, sine Stevo, rane oturiti.
Otud idu devet neveste
saz devet metle da odmetu,
devet devojće 20
saz devet matiće da otkopaju,
devet momka
saz devet lopate da odrinu,
da ostane rana laka
kako lako pero, 25
blaga kano blago mleko,
kano presno sirenje.
Ustup ustupi.
Pevač, mesto zapisa i napomena
Zapisano 1961. godine od Marije Prvulović iz Štitarca, stare 97 god.
