Мори, бабице каракатице,
невернице,
кад си се закрстила,
ти си запостила,
ал си тој, мора, заборила. 5
Мори, бабице каракатице,
невернице,
зашто л’жеш?
Кад си Живку зајела од главу
она од тегај памет више нема, 10
с очи не гледа,
с језик не вреви,
с руке не работж,
с ноге не оди,
с’с срце не подлати. 15
Мори, бабице каракатице,
мори невернице,
откани се,
мани се,
оправан ти пут казујем. 20
Ти чеш на Живку главу да пос’неш
како шибу посечену,
како цвејке откинуто.
Ајде, дизај се, какво чекаш?
Иди у онуј гору зелену, 25
иди у онуј воду длибоку,
где се Дунов с море састаља,
где се вода не плива,
где се брв не праји.
Там иди, 30
там летуј,
там зимуј,
овам се не врчај.
Мори бабице, мори каракатице,
мори невернице, 35
од Живку се откањуј,
у море се настањуј.
Не горим јалову медунику,
нел горим на бабице главу.
Певач, место записа и напомена
Записано у Кожељу од Перке Јеленковић. Она је бајалице научила од своје мајке у Дреновцу и од свекрве у Кожељу Јерине Божиновић (зв. Лина Будимова). Записао Љубиша Рајковић.
Референце
Извор
Зажени се камена девојка (Бајалице из Кожеља), забележио Љубиша Рајковић Год. 33, бр. 1-2 (190-191) (1993), стр. 59.
