Mori, babice karakatice,
nevernice,
kad si se zakrstila,
ti si zapostila,
al si toj, mora, zaborila. 5
Mori, babice karakatice,
nevernice,
zašto l’žeš?
Kad si Živku zajela od glavu
ona od tegaj pamet više nema, 10
s oči ne gleda,
s jezik ne vrevi,
s ruke ne rabotž,
s noge ne odi,
s’s srce ne podlati. 15
Mori, babice karakatice,
mori nevernice,
otkani se,
mani se,
opravan ti put kazujem. 20
Ti češ na Živku glavu da pos’neš
kako šibu posečenu,
kako cvejke otkinuto.
Ajde, dizaj se, kakvo čekaš?
Idi u onuj goru zelenu, 25
idi u onuj vodu dliboku,
gde se Dunov s more sastalja,
gde se voda ne pliva,
gde se brv ne praji.
Tam idi, 30
tam letuj,
tam zimuj,
ovam se ne vrčaj.
Mori babice, mori karakatice,
mori nevernice, 35
od Živku se otkanjuj,
u more se nastanjuj.
Ne gorim jalovu meduniku,
nel gorim na babice glavu.
Pevač, mesto zapisa i napomena
Zapisano u Koželju od Perke Jelenković. Ona je bajalice naučila od svoje majke u Drenovcu i od svekrve u Koželju Jerine Božinović (zv. Lina Budimova). Zapisao Ljubiša Rajković.
Reference
Izvor
Zaženi se kamena devojka (Bajalice iz Koželja), zabeležio Ljubiša Rajković God. 33, br. 1-2 (190-191) (1993), str. 59.
