Одметање Старине Новака
Чета ми се подигнула мала
Од малена шера Сарајева,
Чета има четири `ајдука:
Два Турчина и два Каурина,
Сваког да ти по имену кажем: 5
Једно ти је Старина Новаче,
А друго је челебија Грујо;
Од Турака ефенди кадија,
А друго је млади Узумлија.
Кад су у гори Романији били, 10
Ту нађоше клисуру пећину.
Ту сјеђеше и олењисаше,
Док завика Старина Новаче:
„'Ајте ђецо, сиви соколови,
Обидите горе и сказине, 15
Кад сједимо ништа не чинимо,
Дако каква лова наћерат,
'Али срну, 'али дивокозу,
Ал' љељена рога питомога;
А ми ћемо ође останути, 20
Да чекамо лова на сказину,
Да чекамо д'ако уловимо
Д'ако штогођ данас ушићаримо.“
Скочи Грујо као соко сиви,
А за њиме млади Узумлија, 25
Обидоше горе и планине,
А не могаше ништа наајкати.
Скаче Грујо кроз јелове грање,
Ка' 'но љељен од годину дана,
На њега је самур и челенка 30
И на момче одијело дивно.
Иде за њим Туре Узумлија,
Па овако челебији викну:
„А, за Бога, дијете Грујица,
Много идеш у ове 'ајдуке 35
И да лова ловиш на планини,
А на тебе самур и челенка;
Капа ваља небројано благо,
То је капа за мене јунака,
Дај с' капама да се мијењамо, 40
Е', ја вазда сједим на узуру,
А ти у лов идеш у планину.“
Насрди се дијете Грујица,
Па овако Узумлији викну:
„Шути море, потурице зорна, 45
Не дам тебе капу и челенку.
Шта ће мене твоја маславица?
Шта ће капа са шорве главе (?)?“
Насрди се Туре Узумлија,
Ријеч за ријеч док се посвадише, 50
За бјела се грла поваташе,
Па се тамо и овамо скубу,
Там' и амо кроз јелове грање.
Насвоји га дијете Грујица,
Обали га у букове шушње, 55
Нож извади, посјече му главу,
Па с' отален натраг повратио.
Кад на врата од пећине дође,
Кад Новака и кадије нема.
Даде му се нешто погледати, 60
Стоји барда у пећини клетој,
Кад с' и они нешто посвадили,
А међу се кавгу изводили,
За бјеле се грла поватали,
Па се тамо и овамо вуку. 65
Новак Туре бјеше освојио,
Па Турчина по пећини вуче,
А тада се топузином туче.
Док допаде дијете Грујица
И кадији посијече главу. 70
Сад ћу ти за Новака причат;
У пећини дуго останоше,
А код себе чете састављаше,
Четоваше и ајдуковаше.
То је било, не знам је ли било, 75
А да није што би се зборило.
