Буди мајка свог' Ивана сина:
„Устани се, мој мили Иване!
„Прође тебе Мара испред двора,
„У руци јој сребрни кондијер,
„Да донесе лађане водице.“ 5
Када Иван разумио мајку,
Старој мајци тако говорио:
„Оседлај ми мог' коња дората,
„Оседлај га сребрним седлићем,
„А зауздај уздом позлаћеном.“ 10
Мајка Иву коња оседлала,
У томе се Иво наресио,
Па отиде на воду студену.
Кад на воду не находи Мару,
Поврати се двору невесело, 15
Те отиде у Марину башчу,
Млада Маре у башчи заспала,
Гледа Иво, мисли, како ли ће:
Али ће је од сна пробудити
Али ћејој лице пољубити. 20
Гр'ота му се учинила младу,
Да је љуби ил' да је пробуди;
Но извади од злата јабуку,
Те је меће Мари у њедарца.
Када се је пробудила Мара, 25
У њедарца находи јабуку.
Стаде млада мислит' и размишљат":
„Одкуда ми у њедра јабука?
„Да су мене од рода дарови,
„Ја од рода не имам никога; 30
„Ада речем, да ми је од Бога,
„Тога дара нијесам достојна;
„А да речем, да ми је од Ива,
„Мој је Иво од мене далеко,
„Да је био, би ме пробудио 35
„Или барем једном пољубио.“
[Упореди напред бр. 35 и I4 бр. 315 и 316].
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 135-136.
