Budi majka svog' Ivana sina:
„Ustani se, moj mili Ivane!
„Prođe tebe Mara ispred dvora,
„U ruci joj srebrni kondijer,
„Da donese lađane vodice.“ 5
Kada Ivan razumio majku,
Staroj majci tako govorio:
„Osedlaj mi mog' konja dorata,
„Osedlaj ga srebrnim sedlićem,
„A zauzdaj uzdom pozlaćenom.“ 10
Majka Ivu konja osedlala,
U tome se Ivo naresio,
Pa otide na vodu studenu.
Kad na vodu ne nahodi Maru,
Povrati se dvoru neveselo, 15
Te otide u Marinu bašču,
Mlada Mare u bašči zaspala,
Gleda Ivo, misli, kako li će:
Ali će je od sna probuditi
Ali ćejoj lice poljubiti. 20
Gr'ota mu se učinila mladu,
Da je ljubi il' da je probudi;
No izvadi od zlata jabuku,
Te je meće Mari u njedarca.
Kada se je probudila Mara, 25
U njedarca nahodi jabuku.
Stade mlada mislit' i razmišljat":
„Odkuda mi u njedra jabuka?
„Da su mene od roda darovi,
„Ja od roda ne imam nikoga; 30
„Ada rečem, da mi je od Boga,
„Toga dara nijesam dostojna;
„A da rečem, da mi je od Iva,
„Moj je Ivo od mene daleko,
„Da je bio, bi me probudio 35
„Ili barem jednom poljubio.“
[Uporedi napred br. 35 i I4 br. 315 i 316].
Reference
Izvor
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 135-136.
