Ограшић Раде

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Ограшић Раде

0001 Зацмилеше тридесет сужањах
0002 У тамницу паше Тиранина,
0003 Међу њима Ограшићу Раде,
0004 Они цмиле три године данах.
0005 Но да рече Ограшићу Раде:
0006 „Моја браћо, тридесет сужањах,
0007 О, да није у дружину друга,
0008 Који ће се болан учинити
0009 Да подноси муку од Тураках,
0010 Не би ли га Турци укопали
0011 Да се бисмо, браћо, избавили?”
0012 Не нађе се друга ниједнога,
0013 До једнога Ограшића Рада,
0014 И дружини Раде говорио:
0015 „Чујете ли, моја браћо драга,
0016 Ја се хоћу учинити мртав,
0017 Но кука’те мене без престанка,
0018 Не би ли се паши дојадило,
0019 Не би ли ме паша укопао,
0020 Да избавим себе и дружину!”
0021 Оно рече, мртав се учини.
0022 Јадни сужњи кукају над Радем,
0023 Ту кукају јутром и вечером,
0024 Док се бјеше паши досадило,
0025 Дође паша тамници на врата,
0026 Од тамнице врата отворио,
0027 Пита паша тридесет сужањах:
0028 „Што је, сужњи, не веселили се,
0029 Која ви је од Бога невоља?”
0030 Но му сужњи ријеч говорили:
0031 „Како шта је, паша Тиранине,
0032 Ми можемо муку поднијети,
0033 Теке живи остат’ не можемо ─
0034 Виђи, пашо, ако Бога љубиш,
0035 Ускок ми се Раде преставио,
0036 Распаде се међу нама Раде,
0037 Укопа’ га за бабову душу!”
0038 Итро паша на дворове пође,
0039 Па је своје оправио слуге,
0040 Извадише Ограшића Рада,
0041 Гроб копају да га укопају,
0042 Но га не да Таир-пашиница,
0043 Но слугама ријеч говорила:
0044 „Немо’те га укопати, слуге,”
0045 Е се курва уметнуо Раде,
0046 Отидите брзо у ковача
0047 Те ви скујте двадесет чавалах,
0048 Удрите му за двадест нокатах ─
0049 Ако буде у животу Раде,
0050 Прогледаће али гмизнут’ Раде!”
0051 Була рече, па је послушали:
0052 Удрише му двадесет чавалах
0053 За његове двадесет нокатах ─
0054 Јунак Раде, ма се не подаје,
0055 Ни прогледа нити гмизну брком.
0056 Оћаху га укопати слуге,
0057 Но га була копати не даје,
0058 Но слугама ријеч говораше:
0059 „Двије ватре огња наложите,
0060 Међу њима Рада положите,
0061 Док испуца чапра на јунака ─
0062 Ако буде у животу Раде
0063 Он ће јекнут’ али гмизнут’ брком!”
0064 Одиста га укопат’ оћаху,
0065 Но га не да була пашиница:
0066 „Не немо’те укопати Рада,
0067 Но нађите змију присојкињу,
0068 Ставите је под гроце Раду,
0069 Нека коље под грло јунака ─
0070 Ако буде у животу Раде,
0071 Он ће јекнут’ али гмизнут’ брком!”
0072 Како рече, слуге послушаше
0073 И од Рада муку учинише ─
0074 За то Раде ни хабера нема.
0075 Оћаху га укопати слуге,
0076 Но га не да божа проклетница:
0077 „Ви немо’те укопати Рада,
0078 Но га нос’те у нову одају,
0079 Ђере игра коло ђевојаках,
0080 Ставите га међу ђевојкама,
0081 Преко њега колом да обрну!”
0082 Ставише га међу ђевојкама,
0083 Ђевојке су колом обрнуле,
0084 Преко Рада младе прескакале.
0085 Кад ред дође пашине Фатиме,
0086 Али Раду ријеч говорила:
0087 „Виђи, сабљо, Ограшићу Раде,
0088 Как’ Хајкуна прео тебе скаче!”
0089 А Раде је оком погледао.
0090 Кад то виђе Фатима ђевојка
0091 Е прогледа Ограшића Раде,
0092 На њем бачи свилену мараму
0093 И Рада је по глави покрила,
0094 Ђевојкама млада говорила:
0095 „Бјеж’те дома, Туркиње ђевојке,
0096 Од овога кавурина мртва!”
0097 Све ђевојке дома побјегоше,
0098 Тадер збори Фатима ђевојка:
0099 „А, тако ти, Ограшићу Раде,
0100 Али ме узет’ за вјерену љубу,
0101 Да ти извадим сужње из тамнице?!”
0102 А Раде јо’ ријеч говорио:
0103 „Оћу, млада, а да зашто нећу!”
0104 Па ондолен млада потрчала
0105 И својој мајци говорила:
0106 „Моја мајко, никад не умрла,
0107 Без греоте што се огријеши ─
0108 Распаде се у одају Раде!”
0109 Тадер јадна Рада укопаше.
0110 Кад је ноћи по вечери било,
0111 И потрча Фатима ђевојка,
0112 И из гроба извадила Рада,
0113 Уведе га паши у дворове,
0114 Те узеше два товара блага,
0115 Па потрча тамници на врата,
0116 Те извади тридест тамничарах,
0117 Побјегоше зеленом планином
0118 И дођоше на своје дворове,
0119 То је било кад се је чинило.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.