Ograšić Rade
0001 Zacmileše trideset sužanjah
0002 U tamnicu paše Tiranina,
0003 Među njima Ograšiću Rade,
0004 Oni cmile tri godine danah.
0005 No da reče Ograšiću Rade:
0006 „Moja braćo, trideset sužanjah,
0007 O, da nije u družinu druga,
0008 Koji će se bolan učiniti
0009 Da podnosi muku od Turakah,
0010 Ne bi li ga Turci ukopali
0011 Da se bismo, braćo, izbavili?”
0012 Ne nađe se druga nijednoga,
0013 Do jednoga Ograšića Rada,
0014 I družini Rade govorio:
0015 „Čujete li, moja braćo draga,
0016 Ja se hoću učiniti mrtav,
0017 No kuka’te mene bez prestanka,
0018 Ne bi li se paši dojadilo,
0019 Ne bi li me paša ukopao,
0020 Da izbavim sebe i družinu!”
0021 Ono reče, mrtav se učini.
0022 Jadni sužnji kukaju nad Radem,
0023 Tu kukaju jutrom i večerom,
0024 Dok se bješe paši dosadilo,
0025 Dođe paša tamnici na vrata,
0026 Od tamnice vrata otvorio,
0027 Pita paša trideset sužanjah:
0028 „Što je, sužnji, ne veselili se,
0029 Koja vi je od Boga nevolja?”
0030 No mu sužnji riječ govorili:
0031 „Kako šta je, paša Tiranine,
0032 Mi možemo muku podnijeti,
0033 Teke živi ostat’ ne možemo ─
0034 Viđi, pašo, ako Boga ljubiš,
0035 Uskok mi se Rade prestavio,
0036 Raspade se među nama Rade,
0037 Ukopa’ ga za babovu dušu!”
0038 Itro paša na dvorove pođe,
0039 Pa je svoje opravio sluge,
0040 Izvadiše Ograšića Rada,
0041 Grob kopaju da ga ukopaju,
0042 No ga ne da Tair-pašinica,
0043 No slugama riječ govorila:
0044 „Nemo’te ga ukopati, sluge,”
0045 E se kurva umetnuo Rade,
0046 Otidite brzo u kovača
0047 Te vi skujte dvadeset čavalah,
0048 Udrite mu za dvadest nokatah ─
0049 Ako bude u životu Rade,
0050 Progledaće ali gmiznut’ Rade!”
0051 Bula reče, pa je poslušali:
0052 Udriše mu dvadeset čavalah
0053 Za njegove dvadeset nokatah ─
0054 Junak Rade, ma se ne podaje,
0055 Ni progleda niti gmiznu brkom.
0056 Oćahu ga ukopati sluge,
0057 No ga bula kopati ne daje,
0058 No slugama riječ govoraše:
0059 „Dvije vatre ognja naložite,
0060 Među njima Rada položite,
0061 Dok ispuca čapra na junaka ─
0062 Ako bude u životu Rade
0063 On će jeknut’ ali gmiznut’ brkom!”
0064 Odista ga ukopat’ oćahu,
0065 No ga ne da bula pašinica:
0066 „Ne nemo’te ukopati Rada,
0067 No nađite zmiju prisojkinju,
0068 Stavite je pod groce Radu,
0069 Neka kolje pod grlo junaka ─
0070 Ako bude u životu Rade,
0071 On će jeknut’ ali gmiznut’ brkom!”
0072 Kako reče, sluge poslušaše
0073 I od Rada muku učiniše ─
0074 Za to Rade ni habera nema.
0075 Oćahu ga ukopati sluge,
0076 No ga ne da boža prokletnica:
0077 „Vi nemo’te ukopati Rada,
0078 No ga nos’te u novu odaju,
0079 Đere igra kolo đevojakah,
0080 Stavite ga među đevojkama,
0081 Preko njega kolom da obrnu!”
0082 Staviše ga među đevojkama,
0083 Đevojke su kolom obrnule,
0084 Preko Rada mlade preskakale.
0085 Kad red dođe pašine Fatime,
0086 Ali Radu riječ govorila:
0087 „Viđi, sabljo, Ograšiću Rade,
0088 Kak’ Hajkuna preo tebe skače!”
0089 A Rade je okom pogledao.
0090 Kad to viđe Fatima đevojka
0091 E progleda Ograšića Rade,
0092 Na njem bači svilenu maramu
0093 I Rada je po glavi pokrila,
0094 Đevojkama mlada govorila:
0095 „Bjež’te doma, Turkinje đevojke,
0096 Od ovoga kavurina mrtva!”
0097 Sve đevojke doma pobjegoše,
0098 Tader zbori Fatima đevojka:
0099 „A, tako ti, Ograšiću Rade,
0100 Ali me uzet’ za vjerenu ljubu,
0101 Da ti izvadim sužnje iz tamnice?!”
0102 A Rade jo’ riječ govorio:
0103 „Oću, mlada, a da zašto neću!”
0104 Pa ondolen mlada potrčala
0105 I svojoj majci govorila:
0106 „Moja majko, nikad ne umrla,
0107 Bez greote što se ogriješi ─
0108 Raspade se u odaju Rade!”
0109 Tader jadna Rada ukopaše.
0110 Kad je noći po večeri bilo,
0111 I potrča Fatima đevojka,
0112 I iz groba izvadila Rada,
0113 Uvede ga paši u dvorove,
0114 Te uzeše dva tovara blaga,
0115 Pa potrča tamnici na vrata,
0116 Te izvadi tridest tamničarah,
0117 Pobjegoše zelenom planinom
0118 I dođoše na svoje dvorove,
0119 To je bilo kad se je činilo.
