Ограшић Алија и сестра Цмиљанића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Ограшић Алија и сестра Цмиљанића

0001 Вино пије Ограшић Алија,
0002 У Удбињи у турској крајини,
0003 Служи му га остарјела мајка.
0004 Па Алији мајка говорила:
0005 ”О Алија, мој рођени сине!
0006 ”Што се нећеш, сине, оженити?
0007 ”Не могу ти дворе прешетати,
0008 ”А камо ли у двору тимаре,
0009 ”Отварат’ их јутру о сабаху,
0010 ”а затворат’ ноћи о јацији,
0011 ”И нам’јесит љеба бијелога,
0012 ”И нанијет’ воде у ђугуму.
0013 ”Но се жени, мајчине ти ране!
0014 ”Мајци твојој добави измјену.”
0015 Але мајци тако проговара:
0016 ”Прођи ми се, моја мила мајко!
0017 ”Ево има три године дана
0018 ”Да обађам земље и градове
0019 ”Кроз каурска мјеста и латинска,
0020 ”Да ја тражим за мене ђевојке,
0021 ”Ђе ја нађох за мене ђевојку,
0022 ”Ту не нађох зглаве пријатеља;
0023 ”А ђе нађох врсна пријатеља,
0024 ”Ту не виђех прикладне ђевојке,
0025 ”Ил’ прилике да рађа синове,
0026 ”Да с’ уметну ђеца на ујака.
0027 ”Него ено у равне Котаре
0028 ”Чудна зглаве врсна пријатеља,
0029 ”И за мене по вољи ђевојке,
0030 ”Мила сеја Цмиљанић-Илије.
0031 ”С њом се, мајко, мислим оженити,
0032 ”Али с’ Анђом, ал’ земљицом црном.”
0033 То кадуна не бегенисала,
0034 Но од Анђе сина одвраћала:
0035 ”Прођ’ се, сине, цуре од Котара,
0036 ”И проклете влашке породице.
0037 ”Род јој неће, ђевојка те неће,
0038 ”А силом је уграбит’ не можеш
0039 ”Без велике твоје погибије,
0040 ”И прољева крви од јунака,
0041 ”Лако можеш изгубити главу.
0042 ”Но се прођи врага и Котара.”
0043 неће Але да послуша мајку,
0044 Но старици говорио мајки:
0045 ”Приправљај ми лака брашњеника,
0046 ”А ја одох себе оправљати.”
0047 па отиде у топле подруме,
0048 Одријеши дора са јасала,
0049 Чудан му је тимар ударио:
0050 Измио га лугом и сафуном,
0051 На сунђер му воду покупио,
0052 На њег’ тура седло од Мисира,
0053 А врх седла пули рисовину,
0054 Наметну му фузду позлаћену,
0055 Изведе га у мермер авлији,
0056 Претури му дизген про јабуке;
0057 Од мила га по сапи удрио,
0058 Сам се доро по авлији вода,
0059 Погледује на свог господара.
0060 Па кад тако коња окитио,
0061 Оде Туре себе одијеват’:
0062 Он отвори сепет’ и сандуке,
0063 Те обуче свилену кошуљу,
0064 Више злата но свилена платна,
0065 Врх кошуље зелену доламу,
0066 На долами пуца позлаћена,
0067 Златни арач чоху преклопио;
0068 Врх доламе двије токе сјајне:
0069 Једне вите, а друге савите
0070 Од жежене из Млетака срме;
0071 Опаса се свиленијем пасом,
0072 А о пасу ћесе позлаћене,
0073 За појасом двије пушке мале,
0074 Све у злату до сами чарака,
0075 А на ноге копче позлаћене,
0076 О бедрици сабљу од мегдана,
0077 Момче младо, а ођело красно,
0078 Сину Турчин ка на гори сунце,
0079 (Жали Боже што се крстит’ неће,
0080 А крст часни ни помоћ’ му неће).
0081 Па посједе сила на бијеса,
0082 А мајка му носи брашњеника.
0083 Ошину га троструком канџијом,
0084 А ободе чизмом и мамузом,
0085 Па полеће преко поља равна,
0086 Фатио се гора и планина,
0087 Здраво сиђе у поље котарско,
0088 Право иде двору Цмиљанића,
0089 Стрампутице, а све крадимице.
0090 У лијепо доба долазио,
0091 У два сата ноћи о јацији.
0092 Кад је био кули пред авлију,
0093 Завирује тамо и овамо
0094 Не би л’ кога жива опазио.
0095 Але гледа, никога не виђа,
0096 Но угледа Цмиљанића сеју
0097 На чардаку од бијеле куле,
0098 Ђе на ладу сеир чини млада,
0099 При фењеру ситан везак везе,
0100 Уз ђерђефу танко попијева,
0101 Припијева свога заручника,
0102 Младо момче приморца Јована
0103 Из бијела града Шибеника:
0104 ”Ђе си, Јово, моје миловање!
0105 ”Ако сам ти јошт у срцу драга,
0106 ”Што не дођеш ноћас у Котаре,
0107 ”Али ноћас, али икадаре,
0108 ”Кад мог брата дома не имаде,
0109 ”Пошао је своме побратиму,
0110 ”Побратиму Јанковић-Стојану
0111 ”На сијело те испију вино,
0112 ”И јуначке договоре граде,
0113 ”Куд ће шјутра четом окренути.”
0114 Тако пјева прикладна ђевојка,
0115 И мишљела нико је не чује,
0116 А то Але и слуша и гледа,
0117 Па ђевојци тихо проговара:
0118 ”Душо Анђе, отвори ми врата,
0119 ”Ево тебе твога заручника.”
0120 Али Анђа мудра и паметна,
0121 Ђерђеф тури, те му проговори:
0122 ”Нећу тебе отворити врата,
0123 ”Док не видим твоје токе сјајне,
0124 ”И на њима име Јованово;
0125 ”Док не видим сабљу оковану,
0126 ”И на њојзи име Јованово.
0127 ”У крви је сабља окаљена,
0128 ”А слова су у крви залита;
0129 ”Па ти ни јошт отворити нећу,
0130 ”Док не кажеш везену мараму,
0131 ”Којуно сам три године везла,
0132 ”Даровала мараму Јовану,
0133 ”Те је носи око своје душе,
0134 ”И утире сузе од очију,
0135 ”Кад проплаче од моје милости.”
0136 Кад то зачу Ограшић Алија,
0137 Мудар био, родила га курва!
0138 Па ђевојци Турчин говорио:
0139 ”Срце, душо, Цмиљанића сејо,
0140 ”Причекај ме мало на чардаку,
0141 ”Док се вратим до пјане меане,
0142 ”Ђе ме чека друштво од момака,
0143 ”Велике сам потрошио новце,
0144 ”Па ми неста арча и новаца,
0145 ”У крчми сам токе заложио,
0146 ”За токе ћу сабљу оставити,
0147 ”Да не речеш да је пријевара.”
0148 То изрече, па брже потече
0149 До Котарца кујунџије млада,
0150 Скида Турчин токе са рамена,
0151 А извади два дуката жута,
0152 Те их даде младу кујунџији:
0153 ”Ето тебе два жута дуката
0154 ”Напиши ми ’вако на токама:
0155 ””Ове токе приморца Јована
0156 ””Из бијела града Шибеника.””
0157 Кујунџија брже послушао,
0158 Те уреза име на токама.
0159 Оде Турчин Цмиљанића двору,
0160 Чекала га китна Анђелија,
0161 У руци јој фењер и свијећа,
0162 Једва чека да јој Јован дође.
0163 Па јој Але токе одбацио,
0164 Пале су јој токе на ђерђефу,
0165 Гледа Анђа, учи на токама,
0166 При срцу је токе притиснула,
0167 Три пут стиште, а три пут пољуби,
0168 Мудра била, ма се преварила,
0169 Те истрча низ бијелу кулу,
0170 А из куле на авлинска врата,
0171 Отворила, па га загрлила.
0172 Але цуру и грли и љуби,
0173 Уфати је про танашна паса,
0174 Па је меће за се на дорина,
0175 Увеза је од сабље кајасом,
0176 С њом побјеже пољем низ Котаре
0177 Као соко под брзијем перјем,
0178 Кад увати птицу препелицу,
0179 Бјежи Але пут турске Удбиње.
0180 Док ђевојци Бог и срећа дала,
0181 Дан освану и ограну сунце,
0182 Вели цура Ограшић-Алији:
0183 ”О Јоване, срце из њедара!
0184 ”Ти нијеси угодио пута.
0185 ”Ово није џада Шибенику,
0186 ”Но Удбињи, крвавој Крајини,
0187 ”Данас ћемо изгинути лудо,
0188 ”Од Удбињски младије Турака,
0189 ”Ал’ од моје браће Котарана.
0190 ”Кад дочује мој брате Илија,
0191 ”Да сам њему сеја одбјегнула,
0192 ”И кад чује моја стара мајка,
0193 ”Да је њојзи ћерца одбјегнула
0194 ”Без изума и без благослова,
0195 ”Проклеће ме, стећ’ ће ми се клетва.
0196 ”Е знаш добро, приморче Јоване,
0197 ”Три пут си ме у мајке просио,
0198 ”А четири брата ми Илију,
0199 ”Просио је, и не дадоше ме,
0200 ”А ја шћедох тебе ил’ никога,
0201 ”Е си моме срцу омилио,
0202 ”Милији си ми но отац и мајка,
0203 ”Него бјеж’мо граду Шибенику.”
0204 Мучи Але, ништа не говори,
0205 Но се скида са коња дорина,
0206 Сједе Анђу на зелену траву,
0207 На крило јој главу наслонио,
0208 Заспа Але, мртви сан заспао,
0209 А Анђа му са очима стражи.
0210 То је тако мало починуло,
0211 Стаде јека пољем од Котара,
0212 Два јунака лете на коњима,
0213 Голе сабље носе у рукама,
0214 Коље трчу, а из грла вичу:
0215 ”Ђе си, Анђо, Цмиљанића сејо!
0216 ”Аконо си игђе у животу,
0217 ”Ил’ у гори или у планини,
0218 ”Одзови се твом брату Илији,
0219 ”И рођаку Цмиљанић-Новаку.
0220 ”Не иди нам жива за Турчина,
0221 ”Ни грди нам образ пред свијетом.”
0222 Јошт да виче Цмиљанић Илија:
0223 ”Ако си се, сестро преварила,
0224 ”Кунем ти се, па ти вјеру давам,
0225 ”Никада те прекорити нећу,
0226 ”До вијека мога и твојега. ”
0227 То ђевојка и слуша и гледа,
0228 Препаде се себе и јарану,
0229 Па Турчина плахо пробудила:
0230 ”О Јоване, кукала ти мајка,
0231 ”Како ће ти данас закукати,
0232 ”Устај брже, ајде да бјежимо,
0233 ”Ево иду до два Цмиљанића,
0234 ”Брат Илија и рођак Новаче,
0235 ”Да имадеш тридест и три главе,
0236 ”Не би с једном Шибеник видио.”
0237 Пробуди се Ограшић Алија,
0238 Па говори сеји Цмиљанића:
0239 ”Душо, срце, китна Анђелијо!
0240 ”Од двојице никад бјежат’ нећу,
0241 ”Обојици савезаћу руке,
0242 ”И водити граду Шибенику,
0243 ”И живе их отпустити нећу,
0244 ”Док не родиш два нејака сина,
0245 ”Нек’ ми шуре љуљају синове.
0246 ”Нек им брука оде по свијету. ”
0247 Па се дору баци на рамена,
0248 А припаса сабљу о појасу,
0249 А потпраши двије пушке мале,
0250 Анђа му се око коња свија,
0251 Те га моли, овако говори:
0252 ”Не, Јоване, моје миловање,
0253 ”Него ајд’мо у сусрет шурама,
0254 ”Па панимо на гола кољена,
0255 ”Браћа ће нам брацки опростити.”
0256 Неће Але да слуша ђевојку,
0257 Но стануо на сред друма пута,
0258 Те јунаке чека на биљези.
0259 У то доба ево Цмиљанића,
0260 Кад виђоше Анђу и Алију,
0261 Познадоше, оба завикаше:
0262 ”Стан’ , ђидијо, Ограшић-Алијо!
0263 ”Чију носиш на силу ђевојку?”
0264 Не да турчин к себе примакнути,
0265 Но извади двије пушке мале,
0266 Те пушкама живи огањ дава,
0267 На јунаке обје нанишани.
0268 Не погоди Цмиљанић-Илију,
0269 Но погоди Цмиљанић-Новака,
0270 Десну му је руку саломио.
0271 Паде Новак на зеленој трави.
0272 А лијевом за дизген ђогина,
0273 Па јунаци кад се састадоше,
0274 На оштре се сабље поћераше,
0275 Десио се јунак на јунака,
0276 Један другом ране не зададе.
0277 А Илији лоша срећа била,
0278 Бритка му се сабља саломила,
0279 Па кад виђе да је погинуо,
0280 Баци балчак у зелену траву,
0281 Те Алију за прси увати.
0282 Носио се тамо и овамо,
0283 Нити може оборит’ Илију,
0284 Нит се даде Але оборити.
0285 Јунацима мука додијала,
0286 Па Алија говори ђевојци:
0287 ”О Анђушо, Цмиљанића сејо,
0288 ”Помози ми погубит’ Илију.”
0289 А Илија сестри проговара:
0290 ”О Анђушо, удрила те гуја,
0291 ”А из ведра опалила муња,
0292 ”Ал’ не видиш, шњима не виђела!
0293 ”Погуби ме Ограшић Алија.”
0294 Тад се Анђа јаду дошјетила,
0295 И виђела да је преварена,
0296 Па се саже у зелену траву,
0297 Те од сабље комад налазила,
0298 На Турчина јуриш учинила.
0299 Да каквог је срца јуначкога!
0300 Рекао би да је мушка глава,
0301 Па Алију по врату удрила,
0302 Клону глава на прси Турчину,
0303 Те и другом сабљом ударила,
0304 Паде глава на земљи у траву,
0305 Па ђевојка на кољена клече,
0306 Љуби брату ноге и кољена.
0307 Добра цура, соја госпоцкога,
0308 Све Илији по истини каже,
0309 Каконо је Турчин преварио:
0310 Моли брата за брацко проштење.
0311 Кад Илија зачу лакрдију,
0312 Увати је за бијелу руку,
0313 Па је врже на Алина дора,
0314 Отидоше здраво у Кпотаре.
0315 Тек Илија дома долазио,
0316 Бирдем Нову добави ећима,
0317 Да га вида, док га извидао,
0318 Па је ситну књигу направио,
0319 Те је шаље граду Шибенику,
0320 На рукама Приморцу Јовану:
0321 ”О Јоване, по суђењу зете,
0322 ”Купи свате, ајде по ђевојку,
0323 ”На поклон ти моја мила сеја,
0324 ”Досад сте се љубили на тајно,
0325 ”А од сада грлите на јавно.”



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.