На хиљаду девете стотине,
И тридесет девете године,
Нешто ми се ззмути у глави,
Тешке ноге, немогу их вући,
Тога дана једва дођох кући; 5
Ничке падох на канабе старо,
Тако са'м се два сата одмаро!
Тешка глава, да л’ је ово варка?
Но буздован Краљевића Марка!
А и тако није мала била, 10
Ко зобница коња Јабучила!
У бунилу и заносу томе,
Ђаволи ми стално кости ломе!
Метнули ме на врх једне гране,
Два са једне, а два с друге стране! 15
Један вуче тамо, други амо,
Док стадосмо да се котрљамо!
Док ђаволи по ливади скачу,
Црне вране по дрвећу гачу!
Гавран гаче и то на зло слути, 20
Ма се друже немој препанути!
Срце јако, а кости печене,
Болест неће оборити мене!
Иако је срце искидано
И душманском крвљу покапано, 25
Овај јунак лако не умире,
Без велике брадваре секире!
Требам роду јсш неколко дана,
Биће борбе и нових мегдана!
Биће трке, биће грдних јада, 30
Са Истока, ко и од Запада!
