Na hiljadu devete stotine,
I trideset devete godine,
Nešto mi se zzmuti u glavi,
Teške noge, nemogu ih vući,
Toga dana jedva dođoh kući; 5
Ničke padoh na kanabe staro,
Tako sa'm se dva sata odmaro!
Teška glava, da l’ je ovo varka?
No buzdovan Kraljevića Marka!
A i tako nije mala bila, 10
Ko zobnica konja Jabučila!
U bunilu i zanosu tome,
Đavoli mi stalno kosti lome!
Metnuli me na vrh jedne grane,
Dva sa jedne, a dva s druge strane! 15
Jedan vuče tamo, drugi amo,
Dok stadosmo da se kotrljamo!
Dok đavoli po livadi skaču,
Crne vrane po drveću gaču!
Gavran gače i to na zlo sluti, 20
Ma se druže nemoj prepanuti!
Srce jako, a kosti pečene,
Bolest neće oboriti mene!
Iako je srce iskidano
I dušmanskom krvlju pokapano, 25
Ovaj junak lako ne umire,
Bez velike bradvare sekire!
Trebam rodu jsš nekolko dana,
Biće borbe i novih megdana!
Biće trke, biće grdnih jada, 30
Sa Istoka, ko i od Zapada!
Pevač i mesto zapisa
Vranje, 1939. god. zabeleženo od Vuka Ivanovića, penzionera
Reference
Izvor
Tatomir Vukanović: Srpske narodne lirske pesme, Radnički univerzitet, Vranje, 1975., str. 148-149.
