Ован и јелен

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ован и јелен
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Овну се досади под властију пастира живити, и тако како получи способно време, одустане oд cтадa, и удали се у планину. По случају намера га намери на једног здравог јелена, који се удиви реткости прикљученија, то јест видити овна усамљена у гори. Запита га учтивим начином откуд тако и далеко ли мисли. Каже му ован све чистосердечно што је наумио, тужећи се на пастира као на мучишеља који, незадовољан што стриже овце и музе, него их јошт продаје и сам коље и jeдe. Осмехне се јелен, и начне му беседити: „Кротка животињо, послушај ти моје речи, ја ћу ти их без икакве моје користи, само из пријатељскога благоохотства, за твоје добро говорити: колико год пастири продају и кољу овце, опет ће њих више на свету бити него кад их стану курјаци клаши. Ти видиш моје рогове колики су; и млого већи и јачи oд твојих, и опет да ме честократ ноге oд курјака не спасу, ништа ми не би рогови помогли. Овце без чувара и пастира, то је толико колико да их није, а ти ако мој доброжелателни совјет не послушаш и не вратиш се сместа к cтадy, ти ћеш с твојом погибелију, како те први курјак сусрепне, мојих речи испину познати.” Онда му ован захвали, и са всевозможним скоротеченијем дође у стадо.

Наравоученије

Људи без потчињенија, без владјетеља и без крепких закона пре али после мораду пропасти, и што је горе, сами су себи курјаци. Гди хоће сваки да заповеда а да не слуша, ту ко је јачи он је и старији, а без добра воспитанија и без науке, који је најјачи тај је и најгори. Владјетељ без нужнога вјежества и мудрости низрињује у пропаст погибељи оне којима влада и себе с њима заједно.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.