Ован и јелен
| ←Медвед и мајмун | Ован и јелен Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Зецови и лисице→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Овну се досади под властију пастира живити, и тако како получи способно време, одустане oд cтадa, и удали се у планину. По случају намера га намери на једног здравог јелена, који се удиви реткости прикљученија, то јест видити овна усамљена у гори. Запита га учтивим начином откуд тако и далеко ли мисли. Каже му ован све чистосердечно што је наумио, тужећи се на пастира као на мучишеља који, незадовољан што стриже овце и музе, него их јошт продаје и сам коље и jeдe. Осмехне се јелен, и начне му беседити: „Кротка животињо, послушај ти моје речи, ја ћу ти их без икакве моје користи, само из пријатељскога благоохотства, за твоје добро говорити: колико год пастири продају и кољу овце, опет ће њих више на свету бити него кад их стану курјаци клаши. Ти видиш моје рогове колики су; и млого већи и јачи oд твојих, и опет да ме честократ ноге oд курјака не спасу, ништа ми не би рогови помогли. Овце без чувара и пастира, то је толико колико да их није, а ти ако мој доброжелателни совјет не послушаш и не вратиш се сместа к cтадy, ти ћеш с твојом погибелију, како те први курјак сусрепне, мојих речи испину познати.” Онда му ован захвали, и са всевозможним скоротеченијем дође у стадо.
Људи без потчињенија, без владјетеља и без крепких закона пре али после мораду пропасти, и што је горе, сами су себи курјаци. Гди хоће сваки да заповеда а да не слуша, ту ко је јачи он је и старији, а без добра воспитанија и без науке, који је најјачи тај је и најгори. Владјетељ без нужнога вјежества и мудрости низрињује у пропаст погибељи оне којима влада и себе с њима заједно.
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|