Ovan i jelen
| ←Medved i majmun | Ovan i jelen Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Zecovi i lisice→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Ovnu se dosadi pod vlastiju pastira živiti, i tako kako poluči sposobno vreme, odustane od ctada, i udali se u planinu. Po slučaju namera ga nameri na jednog zdravog jelena, koji se udivi retkosti priključenija, to jest viditi ovna usamljena u gori. Zapita ga učtivim načinom otkud tako i daleko li misli. Kaže mu ovan sve čistoserdečno što je naumio, tužeći se na pastira kao na mučišelja koji, nezadovoljan što striže ovce i muze, nego ih jošt prodaje i sam kolje i jede. Osmehne se jelen, i načne mu besediti: „Krotka životinjo, poslušaj ti moje reči, ja ću ti ih bez ikakve moje koristi, samo iz prijateljskoga blagoohotstva, za tvoje dobro govoriti: koliko god pastiri prodaju i kolju ovce, opet će njih više na svetu biti nego kad ih stanu kurjaci klaši. Ti vidiš moje rogove koliki su; i mlogo veći i jači od tvojih, i opet da me čestokrat noge od kurjaka ne spasu, ništa mi ne bi rogovi pomogli. Ovce bez čuvara i pastira, to je toliko koliko da ih nije, a ti ako moj dobroželatelni sovjet ne poslušaš i ne vratiš se smesta k ctady, ti ćeš s tvojom pogibeliju, kako te prvi kurjak susrepne, mojih reči ispinu poznati.” Onda mu ovan zahvali, i sa vsevozmožnim skorotečenijem dođe u stado.
Ljudi bez potčinjenija, bez vladjetelja i bez krepkih zakona pre ali posle moradu propasti, i što je gore, sami su sebi kurjaci. Gdi hoće svaki da zapoveda a da ne sluša, tu ko je jači on je i stariji, a bez dobra vospitanija i bez nauke, koji je najjači taj je i najgori. Vladjetelj bez nužnoga vježestva i mudrosti nizrinjuje u propast pogibelji one kojima vlada i sebe s njima zajedno.
Izvori
[uredi]- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
|
|
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.
|