Обућар и његов син
| Обућар и његов син Писац: Војислав Илић |
У мрачној, прљавој изби, у очи Лазарев-дана,
Сеђаше обућар бедни за сниским и старим столом
Kpпeћu брижљиво нешто. Пламен је лојане свеће
Озаравао бледо убоге и влажне куте,
Станиште нужде љуте.
А у буџаку једном, где мемла царује права,
Син жалоснога крпе на црним ритама спава,
И сања сутрашњи празник: кô лица анђелски чиста
Око Исуса Христа
Многа се скупила деца. Зелене палмове гране,
И звекет звонаца јасних свечаност казује њину,
И дете дисаше бурно, и у сну запева јасно:
Осана Давидовом сину!
И стари крпа се трже. Он речи појмио није,
Ни наду на лепши живот, која се у њима крије
Али је певање чуо, и нежна туга га узе.
И кратки отури чекић и тврдом, жилавом руком
Обриса топле сузе.
13. јул 1890.
Извори[уреди]
- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 189, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
|