Obućar i njegov sin
| Obućar i njegov sin Pisac: Vojislav Ilić |
U mračnoj, prljavoj izbi, u oči Lazarev-dana,
Seđaše obućar bedni za sniskim i starim stolom
Kppeću brižljivo nešto. Plamen je lojane sveće
Ozaravao bledo uboge i vlažne kute,
Stanište nužde ljute.
A u budžaku jednom, gde memla caruje prava,
Sin žalosnoga krpe na crnim ritama spava,
I sanja sutrašnji praznik: kô lica anđelski čista
Oko Isusa Hrista
Mnoga se skupila deca. Zelene palmove grane,
I zveket zvonaca jasnih svečanost kazuje njinu,
I dete disaše burno, i u snu zapeva jasno:
Osana Davidovom sinu!
I stari krpa se trže. On reči pojmio nije,
Ni nadu na lepši život, koja se u njima krije
Ali je pevanje čuo, i nežna tuga ga uze.
I kratki oturi čekić i tvrdom, žilavom rukom
Obrisa tople suze.
13. jul 1890.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 189, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.
|