Обложи се момче и девојче:
Да спавају, да се не дирају.
Момче даје седло и ђогата,
А девојче ђердан око врата.
То рекоше, у кревет легоше, 5
Једно другом леђа окретоше.
Кад је било око пола ноћи,
Проговара лепота девојка:
„Окрени се, не окренуо се,
Зар ти жалиш седло и ђогата 10
Мртвога те окретала мајка,
Ја не жалим ђердан око врата;
Твог ђогата нек изеду вуци,
А мој ђердан нек носе ајдуци!“
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 250.
