Obloži se momče i devojče:
Da spavaju, da se ne diraju.
Momče daje sedlo i đogata,
A devojče đerdan oko vrata.
To rekoše, u krevet legoše, 5
Jedno drugom leđa okretoše.
Kad je bilo oko pola noći,
Progovara lepota devojka:
„Okreni se, ne okrenuo se,
Zar ti žališ sedlo i đogata 10
Mrtvoga te okretala majka,
Ja ne žalim đerdan oko vrata;
Tvog đogata nek izedu vuci,
A moj đerdan nek nose ajduci!“
Miodrag A. Vasiljević: Jugoslovenski muzički folklor knj. I, Narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu, Prosveta, Izdavačko preduzeće Srbije, Beograd, 1950., str. 250.
