Облачић Раде и Ђерђелез Алија

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Облачић Раде и Ђерђелез Алија

0001 Вино пијудо три побратима
0002 У приморју ди је доста вина,
0003 Једно беше Реља Бошнанину,
0004 А други је Лека капетане,
0005 Треће бјеше Облачићу Раде.
0006 Кад се побре напојише вина,
0007 О свачему ријеч бесједише,
0008 А најпосле о турској Удбини.
0009 Онда рече Реља Бошнанину:
0010 ”Саде нема бољега јунака,
0011 НИ Турчина нити каурина,
0012 Од Турчина Ђерђелез-Алије.
0013 Млоге Турчин добио мејдане,
0014 Има, браћо, пуни сто и двадес’ –
0015 Сад да дође Ђерђелез Алија,
0016 Ми би сва три на ноге скочили
0017 И с ногу му помоћ прифатили,
0018 И под њиме витку бедевију!”
0019 А беседи Облачићу Раде:
0020 ”Браћо моја, до два побратима,
0021 Што хвалите по Крајини Турке,
0022 Не хвалите ви српске војводе,
0023 То је нама зазор и срамота –
0024 Хвалите ми Ђерђелез-Алију,
0025 Да га ’наког у свијету нема!
0026 А тако ми моје вјере тврде,
0027 Нема мене нег’ петн’ес година,
0028 Док навршим двадес’ и четири,
0029 Зајста ћу га позват’ на мејдана,
0030 Да ћу знати да ћу погинути!”
0031 А кад чуше оба побратима,
0032 Обадва се насмијаше гротом,
0033 А то Раду доста мучно било.
0034 Таман они у ријечи бјају,
0035 Нешто им се даде погледати,
0036 Погледати пољем низ приморје –
0037 Док се прамен магле заподио,
0038 А из магле јунак искочио!
0039 Потегоше срчали-дурбина,
0040 Те гледају коња и јунака,
0041 Познаваг¸познат’ не могају.
0042 Док се јунак ближе примакнуо –
0043 То бијаше Ђерђелез Алија,
0044 На кобили б’јелој бедевији,
0045 Како дође, божју помоћ виче!
0046 Скочи Реља и скочио Лека,
0047 Обадва му на ноге скочише
0048 И стојећи помоћ приватише,
0049 А под њиме витку бедевију.
0050 Седи Раде, ни јабера нема,
0051 А гледа га Ђерђелез Алија,
0052 Па срдито Раду говораше:
0053 ”Курве сине, Облачићу Раде,
0054 Ти не видиш твоје побратиме
0055 Ђе су боље од тебе јунаци,
0056 Па су оба на ноге скочили
0057 И с ногу ми помоћ приватили,
0058 А ти сједиш, ни абера немаш!
0059 Моли Бога, Облачићу Раде,
0060 Ђе не могу сабљу крвавити
0061 Ни десницу руку поганити,
0062 Сад би тебе погубио главу!”
0063 А Раде му Облачићу каже:
0064 ”Ај, Турчине, не једи погани,
0065 Ово Србин од српска колена,
0066 Не боји се смрада ни Турака!”
0067 Кад то зачу Ђерђелез Алија,
0068 Трже сабљу да одсече главу,
0069 Ал’ се Раде посећ’ не даваше,
0070 Но му сабља из сагрије сину,
0071 Стаде цика наглије сабаља.
0072 Како бритке сабље саломише,
0073 Па окрнке у траву турише,
0074 За бела се грла уфатише,
0075 Па се носе по зеленој трави,
0076 Док јунаке пјена попанула.
0077 Виде Раде да ће погинути,
0078 Па је Раде ријеч беседио:
0079 ”Побратими, црн вам образ био,
0080 Помозите мене је Тручину,
0081 Видите ли да сам погинуо!”
0082 А веле му оба побратима:
0083 ”Ђе двојица била на једнога,
0084 Ту не било мајци ни једнога!”
0085 Кад то чуо Облачићу Раде,
0086 Често тура очи под облаке,
0087 Па он грлом бијелијем виче
0088 Па имену крсташину орла:
0089 ”Ђе си, орле, ниде те не било,
0090 Јеси ли се мени затекао,
0091 Гди год мене до невоље дође,
0092 Да шеш мене бити у невољи –
0093 Данас ми је велика невоља,
0094 Досади ми Ђерђелез Алија!”
0095 А кад Турчин саслуша ријечи,
0096 Под Турчином ноге задркташе –
0097 Притиште га Облачићу Раде,
0098 Све га вуче по зеленој трави,
0099 Доке нађе окрнак од сабље,
0100 С комадом му посијече главу.
0101 Колико се Раде расрдио,
0102 Од муке га беше распорио:
0103 У Турчину три срца јуначка,
0104 Троје кости једне по другијем,
0105 Једно срце тек се разиграло,
0106 А друго се јако уморило,
0107 А на трећем љута гуја спава.
0108 Узе Раде витку бедевију
0109 И скиде му свијетло оружје.
0110 Оће Раде, српска војевода,
0111 Њему дика и за ’во му хвала!



Извор[уреди]

САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.