Облаци

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Облаци
Писац: Милета Јакшић





        
ОБЛАЦИ

Облаци источни, крилати лабуди,
Вас пре сунца мајка Зорица пробуди,
Росом вас умије, златом вас позлати
Ветар вам поклони да вас на пут прати.
С ветрићем под крили' изнад доља, гора,
Прелећете царства, пустиње и мора,
Кад нада мном стану ваше лаке сени,
Ви надмете груди па зборите мени:
Ми видимо лепше шуме и пољане
И шире ливаде цвећем засејане,
Вити брег од хумке где орао седа
Врх планински што се догледати не да;
Лепше цвеће —тако ви зборите мени —
Од турчинка што се у житу црвени ...
О, ташти облаци, не питам вас за то —
Него јесте л игде вид'ли лепше злато?...
За то лане што ми виси око врата
На част вам лепота мени непозната!...



Извор[уреди]

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 20


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.