Облак се вије по ведром небу

Облак се вије по ведром небу,
И лепи Ранко по белом двору,
Опроштај иште од своје мајке,
Од своје мајке, од свога оца:
“Опрости мени, мила мајчице!
Мила мајчице, бела црквице,
“Опрости мени, и благосов’ ме;
Ја ћу да идем у туђе село,
У туђе село, за туђу сеју,
За туђу сеју, за моју љубу.“