Облагала се Петкана
Сас најмалога девера:
Да жњеје њиву голему,
Што девет јарма орали,
Десета брана влечила. 5
До пладње њиву ожела,
До ићиндију врзала,
А мушко чедо имала;
Девет је краве помузла,
Десета крава рикнула 10
За њојно мушко теленце.
Таг се сетила Петкана
За њојно мушко детенце.
Викну Петкана да плаче:
„Свекрво, мори, свекрво, 15
Пусте ти њиве остале,
Пусте ти краве остале,
Изгуби дете на њиву!“
Врну се дете да тражи,
У срећу су вој два вука, 20
Два вука и три гарвана:
— Врни се, врни, Петкана,
Ми смо ти дете развили,
Развили, опем повили,
Синоћ смо срце изели, 25
Гарвани очи појели!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 103.
