Oblagala se Petkana
Sas najmaloga devera:
Da žnjeje njivu golemu,
Što devet jarma orali,
Deseta brana vlečila. 5
Do pladnje njivu ožela,
Do ićindiju vrzala,
A muško čedo imala;
Devet je krave pomuzla,
Deseta krava riknula 10
Za njojno muško telence.
Tag se setila Petkana
Za njojno muško detence.
Viknu Petkana da plače:
„Svekrvo, mori, svekrvo, 15
Puste ti njive ostale,
Puste ti krave ostale,
Izgubi dete na njivu!“
Vrnu se dete da traži,
U sreću su voj dva vuka, 20
Dva vuka i tri garvana:
— Vrni se, vrni, Petkana,
Mi smo ti dete razvili,
Razvili, opem povili,
Sinoć smo srce izeli, 25
Garvani oči pojeli!
Miodrag A. Vasiljević, Narodne melodije leskovačkog kraja, Srpska akademija nauka, Posebna izdanja knjiga SSSHHH, Muzikološki institut knjiga 11, Naučno delo, Beograd, 1960., str. 103.
