Обесила се Милена, леле,
у поље, у Ибричево,
за дрво, за граничево,
китен јо’ литар трепери."
Брат си јо’ гледа од овце, 5
па си отиде код мајку:
„Мале ле, стара мајчице,
обесила се Милена, леле,
у поље, у Ибричево,
за дрво, за граничево, 10
китен јо’ литар трепери.”
Већ је Маринко Станојевић приметио за тимочке песме: „Врло је мали број песама кроз које веје веселост, ведрина духа. Кроз највећи број песама пробија се нека сета, нека неодређена туга која душу пара. То нису, да тако речем, песме с осмејком на лицу, то су песме са сузама, песме краз које вековни роб више цвили него што пева“. („Народна песма у средњем Тимоку“, „Зборник прилога за познавање Тимочке Крајине“, књ. II, 1930, стр. 69).
