Obesila se Milena, lele,
u polje, u Ibričevo,
za drvo, za graničevo,
kiten jo’ litar treperi."
Brat si jo’ gleda od ovce, 5
pa si otide kod majku:
„Male le, stara majčice,
obesila se Milena, lele,
u polje, u Ibričevo,
za drvo, za graničevo, 10
kiten jo’ litar treperi.”
Već je Marinko Stanojević primetio za timočke pesme: „Vrlo je mali broj pesama kroz koje veje veselost, vedrina duha. Kroz najveći broj pesama probija se neka seta, neka neodređena tuga koja dušu para. To nisu, da tako rečem, pesme s osmejkom na licu, to su pesme sa suzama, pesme kraz koje vekovni rob više cvili nego što peva“. („Narodna pesma u srednjem Timoku“, „Zbornik priloga za poznavanje Timočke Krajine“, knj. II, 1930, str. 69).
