ОПРОСТИ МИ...
Опрости ми са смелости
Ако ћу те зле прошлости
За тренутак сетити;
Ако ћу ти за час тили,
Ао санче мој претили,
Садањост помрсити.
Ал' к'о негда твоји дани
Што бијаху оплакани
Без утехе, надеђе:
Тако, цвете прерумени,
У очима сад и мени
Дробна суза трепеће.
Као негда што су ваји
И теретни уздисаји
По изби ти летили,
А још тежи на медени
Од ружица саливени
Уснама ти седили:
Тако и код мене, лане.
Таман уздах, што престане
А полеће други већ;
Па колико суза кану,
Колико ли ваја пану
То се, дико, не мож' рећ'?
Али зашто да ти пише?
Зашт' стихове да ти ниже
Твој вереник несретни?
Та ти знадеш, лака вило,
Како ли је теби било
Оних дана теретни!
Па пружи ми руку меку,
Недај, да у младом веку
Пукне срце од јада...
Та овака срца врела,
Срца чиста, зоро бела,
Наћи не ћеш никада!
